N1: Kako se određuje cena puteva u Srbiji

Licitacija o kilometraži u kojoj su učestvovali prvi čovek države i Puteva Srbije bila bi već viđena predstava sa ova dva aktera da nisu došli i do troškova izgradnje kilometra puta.

Foto: Printscreen TanjugVučić: Pitam te koliko će da košta brza cesta do Pazara?Drobnjak: 90 puta, četr'... 500 miliona!Vučić: 500 miliona? Pa 90 puta pet je 450 miliona, nije 500! Kako si odmah 500 dodao?Drobnjak: Da, ali koliko ima mostova i tunela?Ovo pitanje Drobnjakovo potpuno je opravdano, saglasni su građevinski stručnjaci. Mostovi, tuneli, korita reka, potpuno nove saobraćajne trake ili samo "rehabilitacija" postojećih, uticaće na krajnju cenu puta. Svemu tome prethodi izrada studija izvodljivosti i planova, navodi ministarka Zorana Mihajlović."Nikada se nijedan ugovor takođe nije potpisivao da pre toga nije postojala određena dokumentacija na osnovu koje je procenjeno koliko nešto košta po kilometru. Tako da svaka vrsta pokušaja da se objasni kako se to nešto paušalno određuje, ja vam sad kao odgovorno lice iz Vlade Srbije kažem - ne! Mi smo ozbiljna država", poručuje Mihajlović.

Na pitanje N1 pitanje da li u Ministarstvu postoji na osnovu dokumentacije urađena, a ne paušalna procena, umesto odgovora dobili smo ignorisanje. U građevinskim poslovima u Srbiji ignorišu se i procene Evropske unije, kaže inženjer Danijel Dašić."Mi imamo situaciju da cena kilometra običnog magistralnog puta sa dve trake dostiže prosečnu cenu auto-puta u toj istoj Evropi. Bilo bi vrlo dobro kada bi naša vlada jednostavno pokazala tu računicu po kojoj oni prognoziraju da će cena izrade tog puta biti pet miliona", ističe Dašić.Do milion i po evra po kilometru cena je koja bi za naše uslove rada bila operativna, dodaje Dašić.

Prema oceni profesora na Građevinskom fakultetu i bivšeg resornog ministra Dragoslava Šumarca, to bi mogla biti cena puta u ravnici."Ako bi se pravile nove dve trake, na terenu više iznad ove sadašnje magistrale po nadmorskoj visini, onda bi tu bilo dosta konstrukcija, dosta tunela, dosta mostova i to bi sigurno prešlo cifru i preko pet miliona", objašnjava Šumarac.Jedan ili pet svejedno neće biti garant kvaliteta puta ako prethodni korak bude loš, upozorava bivši ministar građevinarstva."Sve ove razvijene zemlje poklanjaju veću pažnju i dobro plaćaju pre svega te projekte, oni se malo duže rade, ali su precizni. Sada imamo te takozvane BIM tehnologije koje po tom projektu tačno mogu da prate i kvalitet radova i količinu radova koja je urađena i da prate rokove", navodi Šumarac.Dodaje da je ulaganje u ispitivanje terena važno zbog mnogo kosina, odrona i klizišta. A slučaj Koridora 10 kod Grdeličke klisure pokazao je da ni sa brdima pored puta nema šale.