2
Novi otplatni planovi kredita, sa novim uvećanim ratama, stići će narednih dana mejlom ili na kućnu adresu svih dužnika koji su prihvatili moratorijum tokom avgusta i septembra. Ko ima novca da plati te dve cele rate, ili bar avgustovsku i septembarsku kamatu, neće morati da prihvati plan koji mu banka nudi, a samim tim ni da plaća veće rate preostalog kredita. Oni koji nemaju gotovinu, imaju samo jedno rešenje - da prihvate novi otplatni plan sa ratama uvećanim za neplaćenu kamatu, uz produžetak roka otplate.
Drugi zastoj u otplati obaveza prema bankama ističe poslednjeg dana ovog meseca, u sredu, 30. septembra.
Banke uveliko spremaju nove otplatne planove, koje će uskoro stići na kućne ili mejl adrese njihovih klijenata u moratorijumu.
Građani i firme koje su prihvatile mirovanje dugova, imaće rok od sedam dana da se o ponuđenom planu izjasne.
„Savetujemo klijentima da s pažnjom pročitaju dopis svoje banke i odaberu opciju koja im najviše odgovara“, rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Najbolje za klijenta je da odjednom plate zaostalu avgustovsku i septembarsku ratu kredita – tačno onoliko koliko one iznose, bez dodatnih kamata.
U tom slučaju, nastavljaju da otplaćuju kredit kao da moratorijuma nije ni bilo, po starom otplatnom planu i rata će im biti ista kao i pre moratorijuma.
Druga mogućnost, za koju treba nešto manje keša, podrazumeva da dužnici plate samo avgustovsku i septembarsku kamatu.
Koliko tačno treba da plate – vidi se iz starog otplatnog plana kredita.
Svaka rata, naime, sastoji se od dva dela: pripadajuće kamate i dela glavnice. Ovi iznosi različiti su za svaki mesec otplate: u početku je veći udeo kamate, a manji glavnice. Kako vreme odmiče, za svaki sledeći mesec, iznos na ime kamate je sve manji, a iznos na ime glavnice je sve veći.
To znači da, praktično, dužnik banci u početku otplate plaća više na ime kamate, a manje na ime glavnice duga.
U slučaju da se opredeli za ovu mogućnost, dužnik plaća kamatu iz rate za avgust i iz rate za septembar. Ostatak na ime glavnice mu ostaje, i rok otplate produžava se za dva meseca, koliko je važio moratorijum.
Ovo je najskuplja opcija i ujedno ona za koju će se, očekivano, odlučiti najveći broj dužnika, inače ne bi ni prihvatili moratorijum.
„U tom slučaju korisnici prihvataju plan otplate koji će im ponuditi banka, u kome je rok otplate produžen za dužinu trajanja moratorijuma, a kamate iz moratorijuma raspoređene na preostalo vreme otplate kredita“, objasnio je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Preciznu računicu teško je dati.
Postoji nekoliko faktora od kojih će zavisiti konkretno uvećanje rata kredita.
Najvažniji je – iznos samog kredita. Potom, kamatna stopa pod kojom se uzajmio, pa rok otplate koji je ugovorio. Zavisi i od toga koliko je rata dužnik otplatio pre nego što je ušao u moratorijum.
Pravilo je da će onaj kome je preostalo više rata – platiti i veću kamatu.
Najskuplje će proći, kao i prvi put, dužnici koji otplaćuju velike kredite, na dugi rok, a pre moratorijuma su otplatili tek nekoliko rata.
U prošlom moratorijumu, koji je važio tri meseca tokom vanrednog stanja, konkretnom dužniku sa kreditom od 2 miliona dinara na osam godina, banka je po isteku prvog moratorijuma ratu keš kredita podigla za 589 dinara.
Ako je, na primer, on otplatio 10 meseci, ukupni dodatni trošak, koji će ovaj dužnik imati na ime otplate za preostalih 86 rata je čak 50.654 dinara.
Razlog što je iznos kamate ovoliko velik je prvo – visoka kamatna stopa na kredit, ali i svega nekoliko otplaćenih rata pre ulaska u moratorijum.
Kod stambenih kredita, koji su bar upola jeftiniji od gotovinskih zajmova, iznos dodate kamate je manji, ali je broj preostalih rata uglavnom – veći.
U konkretnom primeru iz prvog moratorijuma, za kredit od 60.000 evra koji je sedam godina uredno plaćan, i rokom otplate od 20 godina, rata dužniku je sa 353,46 evra porasla na 356,39 evra, što je 2,9 evra više. Kada se ovaj iznos pomnoži sa preostalih 13 godina otplate, računica pokazuje da će ovaj dužnik na ime dodatne kamate platiti još oko 450 evra.
Milijardu evra u mirovanju
Drugi moratorijum prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća.
Ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
