Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u subotu uveče potvrdio da je država spremna da dokapitalizuje Er Srbiju, postavlja se pitanje može li nacionalni avioprevoznik doći do novca iz drugih, nedržavnih izvora. Ekonomisti sa kojima smo razgovarali se slažu da bilo kakva alternativa novom izdvajanju novca iz budžeta podrazumeva da Er Srbija inače radi kako treba - što, nažalost, nije slučaj.
„Razgovaraćemo prekosutra sa ‘šerholderima’ iz Emirata i u utorak ćemo već da znamo kakvi su naši potezi. Tražićemo da oni daju deo para za protekla četiri meseca. Četiri meseca, jer još uvek ne može da se leti kao ranije. Mi smo spremni da uđemo u Er Srbiju sa našim novcem, spremni da izvršimo dokapitalizaciju, ali nećemo odustati od dalje izgradnje kompanije“, izjavio je u subotu uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na TV B92.
Za pomenuta četiri meseca, prema procenama resorne ministarke Zorane Mihajlović, nacionalna aviokompanija napravila je između 30 i 40 miliona evra gubitaka.
U isto vreme, globalna avioindustrija suočila se sa posledicama izbijanja pandemije, što znači da su i daleko „jače“ kompanije od srpskog avioprevoznika morale da se obrate „svojim državama“ za pomoć.
Tako je moćna „Lufthansa“ sa Nemačkom ispregovarala paket podrške koji podrazumeva 6 milijardi evra „pomoći“ i 3 milijarde evra kredita koje će morati da vrati kada stabilizuje poslovanje.
„Tačno je da države trenutno pomažu aviokompanijama tako što daju garancije za kredite ili otkupljuju njihove akcije, ali je caka u tome što su te kompanije bile uspešne i pre cele ove situacije sa koronavirusom. Zato se može očekivati da će ih Nemačka i Francuska naterati da kasnije otkupe svoj kapital, i tako vrate novac u državne budžete. U slučaju Er Srbije mislim da ne postoji nikakva mogućnost da se to desi“, ocenjuje za Nova.rs ekonomista Mihailo Gajić.
„Imajući u vidu da Er Srbija do sada nije kreirala profit, već se oslanjala na različite subvencije, poput onih za neisplativu liniju za Njujork ili za letove ‘od nacionalnog značaja’ sa niškog aerodroma, može se zaključiti da bez takvih dotacija države ona ne bi imala profit, već gubitke.
To znači da Er Srbija nema zdrav biznis bez subvencija, a ukoliko bi joj država dala još novca, bacila bi da sredstva u bunar u kome je već završilo dosta para poreskih obveznika Srbije“, kaže Gajić.
Šćuric: Dokapitalizacija može da se isplati Srbiji
Analitičar za avio industriju Alen Šćuric rekao je ranije za Nova.rs da bi povećanje vlasničkog udela države u Er Srbiji bilo racionalan poslovni potez, ali ukoliko je ispunjeno nekoliko preduslova.
“Ako se uradi objektivna analiza koja pokaže da Er Srbija donosi ozbiljnu korist ekonomiji zemlje kroz prevoz turista, dijaspore, poslovnih ljudi, i ako ‘Etihad’ ne pokaže interesovanje za dalja ulaganja, onda nema razloga da srpska Vlada ne investira u povećanje vlasničkog udela, kada već svake godine izdvaja novac za nacionalnog avioprevoznika na ovaj ili onaj način”, kaže Šćuric za Nova.rs
Odgovor na pitanje da li Er Srbija uopšte ima alternativu dokapitalizaciji, ako joj je već potreban novac za dalje poslovanje, potražili smo kod brokera Branislava Jorgića.
Kako je država nedavno olakšala kompanijama da ponude korporativne obveznice, pitali smo ga da li smatra da bi Er Srbija trebalo da sa njima izađe na tržište.
„Bojim se da to ne bi bilo dobro, čak ni moguće“, odgovara Jorgić, „pre svega zato što Er Srbija u narednih godinu do dve dana neće stvoriti akumulaciju iz koje bi vraćala komercijalne pozajmice, bilo da su krediti ili obveznice.“
Naš sagovornik smatra da bi, sve i da emituje sopstvenu obveznicu, Er Srbija morala da se zaduži po previsokoj kamati.
Zato smatra da je dokapitalizacija najbolje rešenje za Er Srbija u ovom trenutku, iako postoji još jedna mogućnost, koja se retko koristi na našem tržištu.
“ Između dokapitalizacije od strane države i emitovanja obveznice, neko srednje rešenje bila bi emisija konvertibilnih obveznica, koje mogu da se pretvore u vlasništvo ako kompanija ne može da vrati pozajmljen novac“, objašnjava Jorgić.
Prema njegovom mišljenju, dokapitalizacija je ipak najverovatniji put kojim će se krenuti, pa zato naglašava da bi, paralelno sa tim povećanjem udela države u vlasništvu, moralo da se pristupi reorganizaciji Er Srbije i promeni poslovne politike.
„Koja god alternativa da se odabere, imaće smisla samo ukoliko Er Srbija postane samoodrživa kompanija“, naglašava Jorgić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare