Kako je rekao, sada deliti deci bilo kakav novac je „samo znak novog načina predizborne kampanje“, odnosno „kupovina glasova njihovih roditelja“.
„I tom poslednjom merom pokrivena je kompletna populacija. Ali, sa stanovišta društvene racionalnosti je potpuno besmisleno svima jednako deliti novac. Ne samo srednjoškolcima, nego i penzionerima i svim drugim kategorijama“, rekao je Brkić.
A na potanje zašto se izbegava selektivnost, kaže: „To je ono prokletstvo nedostatka socijalnih karti“.
„Ne samo ova vlast, sve vlasti su bežale od socijalnih karti kao ‘đavo od krsta’. Država koja ima socijalnu kartu tačno zna kome pomoć treba, ali ne davati ‘keš na dlan’, nego određenim subvencijama pri plaćanju pomoći, oslobađanjem plaćanja određene količine struje, obdaništa, razne druge vrsta socijalne pomoći…“, pojašnjava Brkić.
Jer, kako je dodao, kad imas socijalnu kartu, onda „država ne treba da ima predsednika koji rado troši državne novce na predizbornu kampanju“.
Takozvana pomoć penzionerima i srednjoškolcima koštaće državu i poreske obveznike oko 320 miliona, okvirna je računica.
„I to nije mali novac. Mnoge zemlje su, kad je počela pandemija, davale taj ‘helikopter novac’ kao olakšavanje krize. Ja ni tad nisam mislio da je pametno rešenje, ali su to radile mnoge zemlje, međutim, prestale su kad je pandemija prošla. Srbija je nastavila s tim, ali sada nije više kriza, nego su kao ‘praznici’“, izjavio je Brkić.
Prema njegovim rečima, takozvana pomoć srednjoškolcima je „nešto najgore što smo imali do sad“.
„Gora stvar od zaduživanja je ovo što se sada dogodilo sa srednjoškolcima, to je tragedija u vaspitanju dece. Vlast ih navikava da je dovoljno da nateraju mame i tate da glasaju za vladajuću partiju i da ne brinu za novac, tu je, dakle, država kojoj ću ja da prodam svoj glas“, ocenjuje novinar.
I neće, ali i ne moraju svi tako da dožive tu pomoć, dodaje.
„Ne moraju svi da to dožive tako, ali neka ih doživi polovina, pa im je uspelo. Ići će kod mame i tate, kod baka i deka i reći: ‘pa nije loše biti klijent države, ta vlast traži moj glas, ne moram mnogo da se trudim, biće nekih para’“, navodi.
Brkiću smeta i način na koji je doneta odluka o pomoći srednjoškolcima.
„Vučić je rekao da su seli on, premijerka i ministar Mali, pogledali su finansijske knjige i zaključili da bi mogli sad i još jednoj kategoriji stanovništva, dakle, srednjoškolcima, da podele poneki dinar. Niti se o tome raspravljalo u Ministarstvu finansija, niti je iz Ministarstva prema Vladi otišao predlog, pa Vlada sela i usvojila. Ili da je predsednik došao u parlament, pa je Vlada formalno makar rekla – hajde, raspravljaćemo…Ništa od toga, ‘nas troje smo seli, dogovorili smo se, ja sam išao na televiziju i rekao delićemo deci po 10.000′“, kazao je Brkić.
Posle je, dodaje, samo izašao ministar finansija i objasnio tehničke detalje. „I to na TikToku, kako se prijaviti i kad će biti“, navodi.
Brkić smatra da je ipak trebalo zadovoljiti „makar neku demokratsku formu“.
„I reći – evo stoje neke institucije koje su to proračunale. Ispunjena je forma odlučivanja jednog čoveka, ali mi se izdamo za demokratsko društvo u kojem Vlada ima svoje ingerencije, i ja bih možda danas drugačije razmišljao da je predsednik čak i na TV-u predložio Vladi da to uradi. Ali ne, on je rekao – podelićemo im, tako sam ja odlučio“, naveo je Brkić.
I vaučeri u Beogradu sa istim ciljem
U Beogradu se takođe deli „šakom i kapom“, u ovom slučaju deca će dobiti vaučere od po 6.000. Taj trošak od 19,5 miliona dinara će, međutim, završiti samo u određenim prodavnicama.
Komentarišući tu vest, Brkić kaže da „u tom aranžmanu“ nešto ne štima.
„To je prvi utisak. Iza tog aranžmana viri neka vrsta korupcije. Da li bi time trebalo neko da se pozabavi, da, ali ne očekujem da će neko to i da uradi“, zaključio je sagovornik N1.
BONUS VIDEO: Nikezić: Ova država nije ni štedela, a ni zaradila, već isključivo sve finansira iz zaduživanja