Trećina građana Srbije nije zadovoljna funkcionisanjem gradskog i prigradskog prevoza, a gotovo milion stanovnika nema organizovanu ovu komunalnu delatnost od opšteg interesa, utvrdili su državni revizori.
Zbog toga gradovi i opštine moraju više da se angažuju u skladu sa potrebama stanovništva, uz jasne strateške smernice koje je potrebno urediti na državnom nivou, poručili su državni revizori u najnovijem izveštaju o funkcionisanju gradskog i prigradskog prevoza putnika u Srbiji.
Zakonom je, podsećaju revizori, jasno data obaveza gradovima i opštinama da obezbede funkcionisanje gradskog i prigradskog prevoza putnika, kao komunalne delatnosti koja predstavlja nezamenljiv uslov života i rada stanovništva.
„U periodu od 2017. do 2019. godine, gradovi i opštine su za gradski i prigradski prevoz putnika izdvojili iz budžeta 87 milijardi dinara, od čega 92 odsto šest najvećih gradova u kojima živi više od trećine stanovništva Srbije i u kojima se realizuje oko 95 odsto putovanja“, ukazala je DRI.
Tih šest gradova su: Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Subotica i Leskovac.
Inače, na prevoz u Beogradu se, od pomenutih 87 milijardi dinara, odnosi 87 odsto iznosa.
Međutim, kako se navodi, istraživanje u predstudiji je pokazalo da približno 40 odsto jedinica lokalne samouprave, na čijoj teritoriji živi oko milion stanovnika, ne organizuje ovu komunalnu delatnost od opšteg interesa, te se građani prevoze u sopstvenoj organizaciji, međugradskim linijama koje prolaze kroz njihovo mesto ili taksi prevozom.
Rezultati predstudije pokazuju i da je samo devet odsto jedinica lokalne samouprave donelo plan razvoja saobraćaja na svojoj teritoriji.
„Takođe, istraživanje javnog mnjenja iz 2019. godine pokazuje da trećina građana Srbije nije zadovoljna stanjem u gradskom i prigradskom saobraćaju, zbog čega postoji pritisak građana na organe lokalne samouprave da se realizuje viši nivo kvaliteta uz prihvatljivu cenu usluga javnog prevoza, sa minimalnim štetnim uticajem na životnu sredinu“, navodi DRI.
Državna revizorska institucija izdala je preporuku Ministarstvu saobraćaja da izradi strategiju razvoja saobraćaja sa ciljevima razvoja javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika. Zatim, da uspostavi merila za obavljanje komunalnih delatnosti između ostalog i za obavljanje gradskog i prigradskog prevoza putnika.
„Za efektivno i efikasno funkcionisanje gradskog i prigradskog prevoza putnika na lokalnom nivou, potrebne su strateške smernice i uređena merila za obavljanje komunalnih delatnosti na državnom nivou. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije izradilo strategiju razvoja saobraćaja posle 2015. godine, niti uspostavilo merila za obavljanje komunalnih delatnosti“, ukazali su revizori.
Kada nema strateških ciljena na nivou države – nema ih ni na lokalu.
„To za posledicu ima, između ostalog, da 91 odsto jedinica lokalne samouprave nije donelo strateški akt u oblasti saobraćaja“, ukazali su revizori.
Rezultati predstudije pokazuju da je prosečna starost autobusa koji su saobraćali u gradskom i prigradskom prevozu u Srbiji u periodu od 2017. do 2019. godine preko 12 godina.
U nekoliko evropskih gradova javni prevoz je besplatan za sve građane kako bi se stimulisalo njegovo korišćenje u cilju zaštite životne sredine. To su, na primer, Talin u Estoniji, Denkerk u Francuskoj, Luksemburg….
„Prema rezultatima istraživanja u predstudiji, takođe je i nekoliko gradova u Srbiji obezbedilo besplatan prevoz za građane: Sokobanja, Knjaževac, Jagodina, Zaječar“, navodi DRI.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare