3
Radovi na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, vredni 1,766 milijardi evra, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo bi da počnu do kraja avgusta. Prostorni plan područja posebne namene koridora pruge Beograd–Niš predviđa na kojim stanicama će građani moći da uđu u voz koji bi, na nekim deonicama, trebalo da dostiže i brzine od 200 kilometara na sat.
Predsednik Srbije je u subotu, u obraćanju iz Brisela, rekao da će Srbija u saradnji sa Evropskom unijom graditi brzu železnicu od Beograda do Niša i od Niša do Severne Makedonije.
Istakao je da postoji pet varijati deonice od Beograda do Niša, dugačke oko 200 kilimetara, a da je Srbija prihvatila treću, po kojoj bi ukupna cena bila 1,766 milijardi evra.
“Oko 35 do 50 osto će biti “poklon pare” od Evropske unije, to je u najgorem slučaju oko 600 miliona besplatnog novca”, rekao je Vučić.
Povezane vesti:
Predsednik, međutim, nije moga da precizira kada će ugovor sa Evropskom unijom da bude potpisan, ali je izrazio nadu da će čitav potez od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom biti gotov do početka 2016. godine.
Izjavio je da će na većem delu pruge vozovi moći da idu 200 kilometra na sat, ali će postojati i deonice sa ograničenjem brzine do 160 kilometra na sat.
Najavio je da će će krajem avgusta, početkom septembra, početi radovi na prvoj deonici Niš-Pločnik, dugačkoj 35 kilometara.
Vlada Srbije je u septembru prošle godine donela Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd–Niš po kom je ovaj koridor podeljen na tri deonice: Velika Plana – Gilje, Paraćin – Stalać i Đunis – Niš (Trupale).
U pomenutoj uredbi je takođe navedeno da je projektovana brzina za putničke vozove 160, gde je to investiciono opravdano i do 200, a za teretne do 100 kilometara na čas.
Na deonici Velika Plana – Gilje predviđenе su tri stanice: Velika Plana, Markovac i Lapovo.
Osim toga, trebalo bi da u funkciji ostanu i stajališta Staro Selo, Lapovo Varoš, Lapovo Ranžirna, Brzan, Bagrdan.
Rekonstrukcija deonice Gilje–Paraćin završena je 2016. godine, tako da je tu u potpunosti izgrađena dvokolosečna pruga za brzinu do 160 km/h. Na ovoj deonici nalazi se stanica Ćuprija.
Na deonici Paraćin – Stalać predviđene su tri stanice: Jagodina, Paraćin i Ćićevac.
Aktivno će ostati još stajalište Sikirica-Ratare, dok se ostala zbog malog broja putnika ukidaju.
Na deonici Đunis – Niš predviđeno je postoje tri stanice: Adrovac, Aleksinac i Trupale.
Dosadašnja stanica Korman trebalo bi da postane stajalište, uz to bi trebalo da bude otvoreno novo stajalište Donji Adrovac, dok je predviđeno da od postojećih stajališta ostanu Nozrina, Tešica i Grejač.
Prema rečima Vučića, vozovi na deonici od Beograda do Velike Plane, trebalo bi da saobraćaju preko Mladenovca (Male Krsne).
U Prostornom planu se podseća da dužina sadašnje pruge Beograd – Niš iznosi 244 km. Izgrađena je kao jednokolosječna pruga i puštena u saobraćaj 1884. godine. Ona je sastavni deo evropske željezničke mreže (Koridor 10) i od najvišeg je značaja za domaći i međunarodni saobraćaj u Srbiji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
