Mali: Minimalna zarada raste pet puta brže od potrošačke korpe

"U četvrtak će biti održana naredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta. Mi smo izašli sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća za 9,4 odsto u odnosu na postojeću, sa 32.022 na preko 35.000 dinara. Prvi put će minimalna zarada biti oko 300 evra i to je znak kontinuiteta koji imamo kao Vlade Republike Srbije. Od 2017. godine, kada smo završili fiskalnu konsolidaciju, minimalna zarada je porasla čak 52 odsto, a rast našeg BDP je bio 17,3 odsto u tom periodu. Dakle, minimalna zarada raste tri puta brže nego rast BDP“, rekao je Mali za RTS, saopštilo je Ministarstvo finansija.Na pitanje kada će minimalna zarada u potpunosti pokriti minimalnu potrošačku korpu, ministar je rekao da se polako bližimo tom cilju.„Recimo, 2017. godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila je 62 odsto, a danas je 81,5 procenata. U odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više, jer stopa rasta potrošačke korpe je bila 10,3 odsto, dok je zarada rasla 52 odsto od 2017. godine. Prema projekcijama koje smo napravili, očekujemo 2023, 2024. godine da u potpunosti pokrijemo minimalnu potrošačku korpu“, naveo je.Podsetio je da je minimalna zarada 2010. godine bila 15.700 dinara, dok se danas govori o 300 evra, što je pokazatelj znatnog rasta u prethodnom periodu.Objasnio je da će najveći teret rasta minimalne zarade država preuzeti na sebe.„Za poslodavce, najveći deo će kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela sa 18.300 na 19.300 dinara i sa smanjenjem doprinosa za PIO fond od 0,5 odsto. Ovim se nastavlja praksa rasterećenja poreza i doprinosa na zarade, koja će sada biti 61,1 odsto, dok je 2017. godine opterećenje bilo 63,3 procenata. Dakle, ništa nije slučajno, jer odgovornom ekonomskom politikom postepeno smanjujemo opterećenje na zarade i na taj način doprinosimo otvaranju radnih mesta, zapošljavanju, raste životni standard, rastu plate“, istakao je.Penzionerima 22. septembra 50 evra, u novembru drugih 30 evra svim punoletnim građanima„Sledećeg meseca, tačnije 22. septembra ćemo isplatiti 50 evra penzionerima. U novembru sledi uplata drugih 30 evra svim punoletnim građanima, a u decembru dodatnih 20 evra pomoći za sve. Tu je i predviđenih 20.000 dinara pomoći penzionerima, što će biti isplaćeno u februaru ili martu sledeće godine. To je skoro osam milijardi evra koliko isplaćujemo, ali uz održanje pune makroekonomske stabilnosti“, rekao je Mali.Udeo javnog duga u odnosu na BDP 5,5 odstoIstakao je da je u ovom trenutku udeo javnog duga u odnosu na BDP 55,5 odsto, što je daleko ispod nivoa koji je propisan Mastriškim ugovorom.„Sačekaćemo rezultate sutra, odnosno poslednjeg dana avgusta. Ipak, mogu da kažem da su nam mnogo bolji rezultati nego što smo predvideli. Za prvih sedam meseci, mi smo planirali 198 milijardi deficit, a rezultat je 39 milijardi minusa. To znači da nam je za 160 milijardi dinara bolji rezultat, odnosno za milijardu i 200 miliona evra. Nema tu greške, bili smo konzervativni kada smo projektovali rast naše privrede u aprilu kada je bio rebalans, ali na sreću oporavak je mnogo brži. U drugom kvartalu rast je bio 13,4 odsto, a uključujući i prvi kvartal, do kraja godine očekujemo rast od minimum 6,5 odsto“, objasnio je on i dodao da ćemo ponovo imati jedan od tri najbolja rezultata u Evropi.Podsetio da je u subotu potpisan sporazum za izgradnju 69 kilometara Dunavskog koridora, od Požarevca do Golupca.„U ovom trenutku gradimo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica i to u doba najveće ekonomske krize ikada. Malo koja zemlja može time da se pohvali. Mi izdvajamo novac i za infrastrukturne projekte i za izgradnju bolnica, kliničkih centara, ali i za povećanje plata i penzija. To dovoljno govori o našoj stabilnosti“, objašnjava Mali, a prenosi N1.Naveo je da je odluka MMF o stavljanju na raspolaganje 890 miliona dolara Srbiji nije novac koji smo tražili, ali da će biti iskorišćen za vraćanje starih kredita i za nastavak investicija."MMF je prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama alocira onoliko novca koliko svaka od tih članica ima specijalnih prava vučenja. To je za Srbiju 890 miliona dolara, uz povoljnu kamatnu stopu od 0,05 odsto. Taj novac je već alociran, samo treba da vidimo kada ćemo ga povući. To jeste dobra vest, ali mi taj novac nikada ne bismo tražili. Mi nastavljamo sporazum sa MMF, nefinansijski, dakle isključivo je savetodavnog karaktera, s obzirom na to da smo usmereni nastavku reformi, pre svega javnih preduzeća", zaključio je.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram