Letovanje u Srbiji: Seoski turizam nije džabe, to je mit

Veliku pažnju naših čitalaca privukao je tekst o vili sa bazenom kraj Novog Sada, u kojoj smeštaj košta 500 evra za noć."Skupi ste! Za taj novac u Grčkoj provedem deset dana" - sluša svaki dan od nekih posetilaca portala Selo.rs njegov koosnivač Vladimir Ivanović. Zato je rešio da za Nova.rs razbije neke mitove o ponudi u domaćem turizmu, a prvi na redu je onaj da letovanje na našem selu treba da bude, ne povoljno, nego džabe."Pre trideset godina su bake i deke vodile unuke da vide kako 'krava ima četiri noge', pa su ostajali sa domaćinima u njihovoj kući i delili sobe, kupatila i trpezu sa njima, za neku simboličnu naknadu. To se odavno promenilo, mada smo i pre 15 godina - kada su počela ozbiljna ulaganja u kapacitete domaćeg seoskog turizma - još imali ponekog domaćina željnog društva i razgovora, koji se sprijatelji sa svojim gostima pa neće da im naplati. Sada se radi o ozbiljnom biznisu, uložen je veliki novac u objekte i ponudu, a cene jednostavno prate takav razvoj događaja", objašnjava nam Vladimir Ivanović.

Već i letimičan pogled na ponudu portala Selo.rs pokazuje da su cene smeštaja šarolike - od 15 pa do 50 evra dnevno, bilo da se radi o objektima na popularnim planinama poput Zlatibora ili Zlatara, u blizini reka i jezera ili sa pratećim sadržajem prilagođenim deci, starijima, sportistima i slično."Cene smeštaja kreću se od 10 ili 12 evra za pun pansion kod domaćina kojima se i dalje isplati da rade po toj ceni, pa do čak 80 evra dnevno u objektima kojih se ne bismo postideli ni da su na Azurnoj obali, kada je reč o komforu i kvalitetu usluge koje nude", objašnjava Ivanović.

Cene su iste, ali se gosti menjaju

Vratimo se, međutim, potencijalnim ali ljutitim gostima, koji su ubeđeni da su cene smeštaja u seoskom turizmu previsoke, i da su porasle upravo zbog toga što ove godine građani Srbije nemaju drugog izbora već da "upoznaju svoju zemlju da bi je više voleli"."Možda je poneko na svoju ruku podigao cene u odnosu na prošlu godinu, ali to su retki i pojedinačni slučajevi. Našim domaćinima se dešavalo ranije da podignu cene kada je tražnja izuzetno velika, recimo za Novu godinu, Uskrs ili Prvi maj, i onda se 'opeku' pošto se to pročuje pa sledeće godine imaju manje posla.

Dakle, ljudi su naučili lekciju, pa i u ovoj situaciji sa epidemijom, kada je tražnja za domačim smeštajem izuzetno velika, nisu masovno povećavali cene smeštaja", kaže Ivanović.O tome kolika je tražnja, inače, govori i poseta portalu koji vodi: nekada je tokom marta i aprila imao po 5 - 6.000 posetilaca, a ove godine beleži i po 15.000 posetilaca mesečno.Prema njegovom mišljenju, radi se o tome da ove godine interesovanja za seoski turizam ima i kod onih gostiju koji se nikada ranije nisu interesovali za domaću ponudu, a svoj odmor proveli bi najčešće na nekoj popularnoj destinaciji u Grčkoj."Njima objasnimo da je u Grčkoj u pitanju masovni turizam - tamo su hiljade ljudi u hotelu i na plaži, a to se naravno ogleda i u niskoj ceni. Ono što naši domaćini nude često spada u ekskluzivnu ponudu: u nekim slučajevima dvoje gostiju služi troje ljudi, što je potpuni luksuz, i to se tako u svetu i plaća", naglašava naš sagovornik.

Zato je smeštaj ponegde skuplji i od najskupljih beogradskih hotela - a interesantno je, otkriva nam, da su takvi objekti ovih dana u potpunosti rasprodati.Prema njegovoj evidenciji, u Srbiji trenutno ima oko 1.000 objekata u koje su ozbiljno investirali vlasnici imanja ili profesionalni investitori, kako bi se seoskim turizmom bavili kao biznisom, a ne, ako nekada, maltene hobijem za eventualno popunjavanje kućnog budžeta. Među njima, oko 300 je objekata koji, kako tvrdi, po opremljenosti i kvalitetu ponude garantuju svetski kvalitet."Oni imaju tržište, a tržište diktira cenu", zaključuje Vladimir Ivanović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram