Poskupeo građevinski materijal
Cene građevinskih materijala od početka godine svakodnevno beleže rast. Najviše je poskupelo gvožđe, stiropori, stiroduri, vodovodne instalacije i to od 50 pa i do 100%. Nešto manji rast cena beleže crep, blokovi i cement ali su poskupele i te vrste građevinskih materijala, uglavnom sve osim PVC stolarije. Rast cena građevinskog materijala uslovio je i rast nekretnina u novogradnji. Trenutna procena je da se trend rasta cena građevinskog materijala očekuje i u narednom periodu.
Još od novembra prošle godine na berzi su krenuli veliki lomovi, cena čelika je u jednom mesecu porasla za 60% a onda su krenule da rastu cene ostalih materijala. Još se ne može jasno definisati da li je reč o posledicama globalne krize, tihog trgovinskog rata imeđu Kine i Zapadne Evrope ili štampanja novca koji se na taj način i obezvređuje.
Bakar je na berzi sa 4.000 dolara skočio na 9.000, betonski čelici sa 450 dolara na 650, sirovina za proizvodnju stiropora, stirodura i pvc kanalizacije sa 900 je porasla na 2.100 dolara. Sve su to sirovine koje su najbitnije u oblasti građevine a cena im je porasla od 50 do 100 odsto.
Skuplje gvožđe, brodski pod, cevi…
„Cena betonskog gvožđa, koje je vrlo značajan finansijski element u jednoj građevini, porasla je za 200 evra po toni. To znači da ako za zgradu od 2.000 kvadrata treba oko 70 tona, gubitak je već 15.000 evra. Pored betonskog gvožđa poskupela je armaturna mreža, profilne cevi, stiropor, stirodur, vodovod i kanalizacija od plastike, OSB ploče, brodski pod, lamperija i drvoprerađevine, sve je skuplje 40-60%. Tendencija je da cene i dalje rastu zbog rasta cena sirovina koje su još drastičnije porasle“, rekao je za Nova.rs direktor stovarišta građevinskog materijala, Srđan Janković.
Janković kaže da se trend rasta cena nastavlja, pa je već poznato da će limovi u maju biti skuplji za dodatnih 15% u odnosu na trenutnu cenu. Nešto je bolja situacija sa domaćim građvinskim materijalima. Crep, cement i blokovi poskupeli su 5-10% što su standardna seznska poskupljenja ali se ćini da ni jedna cena nije stabilna.
Kada je reč o prodaji, trgovci kažu da se ne može stvoriti prava slika jer građevinska sezona tek počinje i prvi kvartal i nije period velike prodaje. Ipak, pad se već oseća u maloprodaji građanstvu, jer za ono što je neko planirao da radi na kući, kao na primer fasadu, sada treba sigurno 50% više novca. Investitori, sa druge strane, nalaze način da kalkulišu.
Cene već više za 5 do 10 odsto
Investitor Aleksandar Marković kaže da poslednje poskupljenje građevinskog materijala uvećava cenu koštanja gradnje za 100 evra po kvadratu pa će cena prodaje za toliko biti uvećana.
“Gradim objekat površine 2.000 metara kvadratnih, poskupljenje materijala uvećalo je troškove gradnje objekta za 200.000 evra. Moramo to da ukalkulišemo u prodajnu cenu jer nememo drugog načina. Svesni smo da će to uticati na prodaju ali nememo izbora”, kaže Marković.
Ono što pokazuje tržište nekretnina jeste da su cene kvadrata u novogradni već porasle i to za 5-10%. Ipak, tendenciozan rast cena građevinskog materijala ne znači proporcijonalan rast kvardrata u prodaji.
“Sa jedne strane, čim poskupljuje građevinski materijal, rastu troškovi gradnje, raste i cena nekretnina, pre svega u novogradnji. Sa druge strane, tržište ne može uvek da omogući da se te cene prate jer funkcioniše po principu ponude i trežnje. Celokupna situacija je iznedrila i novu ponudu, a to je da investitori vrše prodaju u sivoj fazi jer taj deo je najmanje poskupeo u odnosu na sav materijal koji prati završne radove. U sivoj zoni se sada na Zlatiboru kvadrat može kupiti i po 600 evra dok je cena završenog prostora od 1.200 pa do 2.000 evra i više”, kaže za naš portal agent za prodaju nekretnina Gordana Boljak.
U celokupnu situaciju najmanje se uklapa slika gradilišta na svakom koraku. Čini se da se u Srbiji nije nikada više gradilo a realnih pokazatelja za porast tražnje nekretnina ne postoji. Zgrade kao pečurke niču u većim gradovima ali i u turističkim centrima gde i dalje prednjači Zlatibor.
Isplativost gradnje i prodaje stambenog i apartmanskog prostora, po mišljenju stručnjaka, u nekom trenutku bi mogla nestati a sve će regulisati tržište, pre svega tražnja koja može postati drastično manja od ponude.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare