"Kriza prvo pogađa najrazvijenije, efekte ćemo posebno osetiti u 4. kvartalu"

On ukazuje da kriza prvo pogađa najrazvijenije privrede, a onda se polako širi na tražišta u nastajanju, kakvo je Srbija.Efekat bi se mogao osetiti tek kasnije tokom ove godine, posebno u četvrtom kvartalu, ali to zavisi od razvoja političke situacije u Evropi, poručuje Stanić.Obrazlažući meru, ministar finansija Siniša Mali rekao je da deluje da je pomoć kroz meru refinansiranja mala, ali da će mnogo da znači preduzećima čije je poslovanje pogoršano sukobima u Ukrajini."To je još jedan dokaz da će ova kriza dugo trajati, da će kompanije koje su značajno povezane sa tržištima Rusije, Belorusije i Ukrajine jednostavno imati problem da obavljaju svoju poslovnu delatnost. Iako ta pomoć nije suštinska, ona jeste značajna u tome što najavljuje mogućnost neke druge dodatne pomoći u narednom periodu", dodaje Stanić."Te kompanije koje dosta izvoze na rusko tržište ne mogu tako lako da se preorijentišu na neka druga tržišta i kada generalno govorimo od drugoj vrsti pomoći, onda tu svakako treba razmatrati mogućnost određenih direktnih finansijskih tranfera iz budžeta ka tim kompanijama, ali i sa druge strane, u sistemskom smislu pomoć u pronalaženju novih tržišta", objašnjava Stanić.Naglašava da je teško reći koliko će to biti realno u kratkom vremenskom roku, ali da je važno istaći da je tim kompanijama potrebna pomoć. Ukazuje i da je prostor države za finansijsku pomoć i uopšte intervenciju ograničen, jer je dosta resursa istrošeno tokom pandemije."Mi smo u svakodnevnom kontaktu sa kompanijama koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom kako onim koje se bave platnim prometom, tako i onih koje se bave transportom. Obaveštavamo javnost na dnevnom nivou šta se dešava i koje su posledice ove krize po privredu Srbije", dodaje on.Ističe da je makroekonomska situacija relativno stabilna u Srbiji, ali da kada pogledamo te kompanije, koje nisu većina, zaista imaju probleme sa kojima se součavaju i one očekuju pomoć i razumevanje.

"Mnoge osiguravajuće kuće očekuju povećani broj bankrotstava"

Rat u Ukrajini ne pogađa samo firme koje direktno posluju s tim zemljama, već trpi cela privreda. Stanić navodi da generalno privreda trpi i pati zbog inflatornih pritisaka.U sedam zemalja centralne i istočne Evrope raste broj nelikvidnih kompanija i stečaja dok u pet, među kojima je Srbija sa Slovenijom, Hrvatskom, Estonijom i Letonijom, taj broj pada."Ta preduzeća su ugrožena prvenstveno zbog inflacije, rastu im troškovi proizvodnje, a zbog pada kupovne moći stanovništva opada tražnja. Iz tog razloga mnoge osiguravajuće kuće očekuju povećani broj bankrotstava u narednom periodu kada govorimo o situaciji u Evropi", navodi Stanić.

Kako je poslovala privreda Srbije u prvom kvartalu

Na pitanje kako je poslovala privreda Srbije u prvom kvartalu, Stanić kaže da imamo sezonski karakter."Velika većina kompanija smatra da se u prvom kvartalu poslovna klima nije poboljšala, svega 13 odsto smatra da se poboljšala, blizu 90 odsto smatra da nije iz prostog razloga što imamo pritisak spoljnog ekonomskog faktora, zbog rasta cena nabavke materijala", objašnjava Stanić.Ističe da je bitno istaći da je 83 odsto kompanija prijavilo da im je došlo do porasta troškova proizvodnje."Sa druge strane, blizu dve trećine kompanija je moralo da povećava cenu svojih proizvoda i usluga što dalje gura inflaciju", dodaje on.Navodi i da je tri četvrtine kompanije izjavilo da nemaju problem sa kratkoročnom finansijskom stabilnošću."To je vrlo značajan pokazatelj. Međutim, ono što je takođe značajno istaći – kriza koja postoji na globalnom nivou prvo pogađa ove najrazvijenije privrede, a onda se polako širi na ova tražišta u nastajanju, kakvo je Srbija, kao i privrede u razvoju. Efekat bi se tek mogao osetiti kasnije tokom ove godine, posebno u četvrtom kvartalu, ali jednostavno to zavisi od razvoja političke situacije u Evropi", smatra Stanić.

"Neophodno očuvanje makroekonomske stabilnosti"

Ističe da je sada neophodno očuvanje makroekonomske stabilnosti."To je glavni preduslov da ne dođe do nekih što ekonomskih, što političkih šokova, zato što taj politički rizik vrlo značajno opredeljuje kakva je makroekonomska stabilnost u zemlji i to je karakteristika svih drugih relativno malih privreda. Sa druge strane, ono što se govori da je potrebno smanjivati troškove, sada je teško izvodljivo zbog inflacije i pomoći države i subvencija, troškova", kaže Stanić.Ukazuje da mi jednostavno uvozimo inflaciju i da na nju na globalnom nivou utiče i porast cena hrane."Vidimo sada u poslednjih nekoliko dana da je mnogo veća zabrinutost zbog stanja na tržištu prehrambenih proizvoda nego energenata", zaključuje Stanić za RTS.BONUS VIDEO - Drma kriza a država opet deli pare – koja je računica?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drmakrizaadravaopetdeliparekojajeraunica-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3536701"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram