26
Izgradnja pruge Beograd-Budimpešta traje godinama, beskonačno kasni, a sudeći po poslednjim vestima sve se ponovo stopira i odlaže. Prema pisanju mađarskih medija, kineska firma zadužena za ovaj posao u toj komšijskoj zemlji, nije uspela da ugradi sigurnosne uređaje i ETCS sistem upravljanja vozom. Pored manjka novca, problem je i što Kinezi ne mogu da urade posao po evropskim standardima. Sva je prilika da će veliki projekat dvojice velikih prijatelja, premijera Viktora Orbana i predsednika Aleksandra Vučića, morati da pričeka. Srbija je zbog grešaka i kašnjenja već morala da plati skoro 35 miliona dolara, a postoji velika opasnost da tu nije kraj našim cehovima vezanim za ovaj posao.
Mađarski Telex objavio je da Kinezi koji su preuzeli posao izgradnje sistema osiguranja i kontrole vozova koji je ključan za investiciju, ali izgleda da jednostavno to ne mogu da urade po evropskim standardima.
Naime, mađarski stručnjaci kažu da se u Kini koristi jednostavniji sistem kontrole. Takođe, mreža pruga i osiguranje kineskih železničkih stanica skoro da su isti za svaku kategoriju, pa se oprema proizvodi serijski, dok su u Evropi svaka stanica, kolosečne veze i druga tehnička rešenja svuda različiti.
Problem je i nedostatak novca.
Na osnovu ugovora o zajmu, koji je potpisan 2018. godine u Sofiji, izgradnju deonice Novi Sad-Subotica, dugu 107 kilometara finansira konzorcijum kineskih kompanija sa 943 miliona dolara, što je oko 889,1 milion evra. Na taj ugovor potpis je stavila tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Iz kineskih izvora finansira se i deonica od Beograda do Stare Pazove, a deo pruge od Stare Pazove do Novog Sada, dugu 43 kilometra, Srbija gradi novcem iz ruskog kredita koji vredi 800 miliona dolara, dakle oko 754,27 miliona evra.
Srpski zvaničnici su još 2015. godine obećavali da će Srbi uskoro iz Beograda do Budimpešte stizati za manje od tri sata. Rok za završetak radova pomeran je nekoliko puta. Prvi rok bio je 2018. godina, kada je ceo projekat trebalo da bude završen, a putnicima omogućeno da putuju.
PROČITAJTE JOŠ:
26
1
0
Tri godine kasnije, rok nije ispoštovan.
Ne samo da nije ispoštovan, već je zbog rekonstrukcije započete u februaru naredne 2019. godine zatvoren i deo pruge od Novog Sada do Beograda, koja je u međuvremenu završena. Predstavnici vlasti postavljali su različite rokove za različite deonice, ali za sada je zacrtano da se radovi na celoj brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte završe do kraja 2024. godine, što je ujedno i postavljen rok za deo pruge u Srbiji.
Kako su se pomerali rokovi, tako su dolazili i novi ministri, u čije ruke je “padala” i pruga. Ona je svojevremeno bila u nadležnosti sadašnjeg ministra trgovine Tomislava Momirovića. Sada, za prugu je zadužen Goran Vesić.
Iako još uvek ima vremena da pruga, barem u Srbiji, bude gotova do određenog roka, saobraćajni inženjer i međunarodni saobraćajni konsultant Gradimir Stefanović kaže za “Novu” da će rokovi sigurni biti probijeni, jer ova trasa treba da vodi do Budimpešte, a ne do mađarske granice, a da li ćemo ponovo platiti penale, ovog puta za probijanje rokova, zavisi od ugovora, koji nije dosupan javnnosti.
A standardi Evropske unije moraće da se ispoštuju.
“Ne treba nama pruga koja će da ide samo do Budimpešte, već posle toga i do Berlina i tako dalje. Kineska firma koja gradi treba da ima sve ugovore i atest-sertifikat, a na tržištu je uvek borba – ako ne može jedna, posao će odraditi druga firma. Orban vrda, ali neće on izaći iz EU zbog naše pruge”, kaže Stefanović.
Prema njegovim rečima, ulazimo u veštački izazvan problem, jer nije pitanje da li, već kada će pruga biti izgrađena – i to upravo po EU standardima.
“Inače, brze pruge idu 250 na sat, u izuzetnim slučajevima 200, ali mi smo tih 200 usvojili. Kod nas je takva situacija, dan u kojem voz ne isklizne iz šina ili ne otpadne neki točak je dobar dan”, zaključuje naš sagovornik.
Pred mađarskom Vladom su dve mogućnosti. Kako kaže glavni urednik saobraćajnog lista Navigatorilag, Gergeli Ando, jedna je da se izgradi pruga koja jednostavno neće biti u skladu sa standardima EU. U tom slučaju, vozovi će moći da idu 100 kilometara na čas, umesto planiranih 200, a upravljanje saobraćajem moraće da se vrši uz pomoć tehnologije iz 20. veka i sa mnogo više radnika. To znači da će putnicima do Budimpešte trebati 10 do 20 minuta više.
Druga opcija je da se izgradnja sigurnosne opreme i sistema upravljanja vozom poveri novoj firmi, ali bi to odložilo završetak radova za još nekoliko godina.
Kako je još 2021. godine otkrio BIRN, zbog grešaka koje je Institut za saobraćaj CIP napravio prilikom projektovanja vijadukta i tunela u Čortanovcima, država je morala da plati oko 30 miliona dolara odštete ruskom partneru.
Takođe, BIRN je tada saznao da je zbog kašnjenja u povlačenju tranši ruskog kredita za izgradnju deonice od Stare Pazove do Novog Sada, Srbija već platila kaznu veću od 4,7 miliona američkih dolara.
Bivša ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je za BIRN potvrdila tu informaciju,objasnivši da se tek nakon uzimanja ruskog kredita od 800 miliona dolara došlo do saznanja da po tom kreditu nisu dogovoreni konkretni projekti, več je načelno dogovoren iznos za železnicu, što je bio jedan od razloga nepovlačenja kredita u dogovorenom roku, pa i plaćanja penala.
Bivša ministarka Zorana Mihajlović za Nova.rs kaže da je ovo ozbiljan problem.
“To je rezultat ministara i prethodne Vlade i ove – nesposobni, partijski kadar bez znanja. I sigurna sam da Kinezi mogu da ispune standarde, više verujem da nema novca”, kaže Mihajlović.
Upitana da li oseća bilo kakvu odgovornost, s obzirom na to da je ova pruga bila i u njenoj nadležnosti, kaže da oseća samo ljutnju.
“Dok sam vodila projekat kao ministarka, i te kako sam radila i tražila standarde i sve što je urađeno bilo je u skladu sa standardima i realnim vremenom”, zaključuje bivša ministarka.
Bivši i aktuelni ministri, Tomislav Momirović i Goran Vesić, nisu odgovorili na pitanja o pruzi koja smo im uputili.
Inače, u pitanju je trasa međunarodnog železničkog koridora, ujedno i deo kineskog strateškog projekta “Pojas i put”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare