Korona uzima danak: Prazni lokali u centru Kraljeva

U centru Kraljeva, i to u pešačkoj zoni, iz dana u dan, sve je više praznih lokala, i to onih koji u prošlosti jedino nisu radili kada su se renovirali. Ali, slika se u potpunosti promenila.Bojan Mihailović, preduzetnik iz Kraljeva, kaže za Nova.rs da od trenutka kada su se smanjila kretanja ljudi, a sa strahom zbog neizvesne egzistencije, potrošnja je morala da padne.

"Prvo što sam primetio jeste da su mnogi smanjili radno vreme na jednu smenu, tipa od 09 do 17 h, a pojedini su rasprodavali robu i zatvorili radnje. U junu je bilo opuštanja, i potrošnja je krenula. Tu je u mnogome pomogla Kovid pomoć od države. Svi su želeli da se sve vrati na staro, da bude kao pre, pa je bilo i trošenja", kaže Mihailović.Prema njegovom mišljenju, retki su oni koji nisu pogođeni epidemijom koronavirusa.

"Mislim da se čeka januar, jer svi koji su koristili prva i druga Kovid sredstva pomoći, ako sada smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto, morali bi sva sredstva da vrate sa kamatom.  Plus, većina je tražila odlaganje doprinosa na 24 meseca", kaže ovaj Kraljevčanin.Omladinska ulica, kao glavna pešačka zona u gradu, oduvek je opravdano bila najprivlačnije i najisplativije mesto za trgovinske radnje, butike i ugostiteljske objekte. Gotovo je nemoguće bilo doći do poslovnog prostora u najprometnijoj ulici u samom centru Kraljeva.

"Očigledno je korona, vanredno stanje, ali pogrešna i neselektivna pomoć države, uticala da se danas u pomenutoj ulici izdaje desetak lokala, a da su ti poslovni prostori i dalje prazni, što je ranije bilo nezamislivo. Očigledno da vlasnici radnji ne mogu više da izdrže ovakvo stanje, te da odustaju od svojih poslova kako ne bi još više propadali. Plašim se da će u narednom periodu biti sve više praznih lokala i da nam ekonomske posledice korone tek stižu na naplatu", rekao je Ivan Matović iz Udruženja "Starosedeoci Kraljeva".Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta iz Kraljeva smatra da iako je sada sve u znaku mera i suzbijanja zaraze, obojeno dnevnom politikom u vezi sa tim, ipak dva najvažnija aspekta sagledavanja pandemijske krize leže u budućnosti. Prema njegovom mišljenju, ni na jedan ne obraćamo dovoljno pažnje."Jedan se tiče ekonomskih posledica koje su, već meni kao laiku, nesagledive. Pitanje ugostiteljstva ili turizma se nameće kao prvo, jer lako imamo neposredan uvid i jer su po svojoj prirodi lomljive u ovakvim situacijama. Šta se dešava sa ogromnim industrijama i njihovim povezanim granama. U pitanju su milioni radnih mesta i sudbina. Možda je vreme da već počnemo da razmišljamo o strukturama uzajamnih pomoći, svake vrste. Danas su već žrtve mali privatnici, a sutra, posledično, zaposleni u javnom sektoru", objašnjava Voštinić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram