Konačno smanjene kamate na kredite u evrima: Evo kada će vam i rata biti manja

Evropska centralna banka (ECB) konačno je, nakon pet godina, smanjila ključne kamatne stope koje direktno utiču na kredite u evrima, i to za 25 procentnih poena, tačnije sa rekordnih četiri na 3,75 odsto. Ova odluka bila je očekivana, s obzirom na to da ju je najavila i sama predsednica ECB Kristin Lagard, koja je rekla da će ova finansijska institucija u junu verovatno smanjiti referentne kamatne stope, s obzirom na to da je inflacija u evrozoni obuzdana.

Šta to znači za građane Srbije koji su zaduženi u evrima?

Jedna od mnogobrojnih korisnica stambenih kredita u Srbiji je i naša čitateljka Dragana P, koja se u martu 2022. godine zadužila kako bi rešila stambeno pitanje.

Ona je tada od banke pozajmila 100.000 evra na 15 godina, a rata joj je rasla na svaka tri meseca.

Tako je sa 660, rata njenog kredita porasla na neverovatnih 870 evra. U međuvremenu, Narodna banka Srbije (NBS) donela je odluku da ograniči kamate na stambene kredite, pa je Draganina rata smanjena za 120 evra.

Njena rata je od tada mesečno 750 evra.

Iako je EBC smanjila ključnu kamatnu stopu, Dragana će i dalje plaćati istu ratu. Kako je nedavno za naš portal objasnio profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić, da bi klijenti osetili pad kamata, euribor koji određuje visinu rate kredita u evrima mora da spadne sa skoro četiri na jedan odsto, što ne može da se desi preko noći.

Međutim, krajem godine, situacija bi mogla da se promeni.

Kamate će nastaviti da padaju

Dobra vest je da će kamata ECB nastaviti da pada, pa tako i rate za kredit.

To za “Novu” potvrđuje finansijski stručnjak Vladimir Vasić, koji kaže da će se trend pada nastaviti.

“Verujem da će bar još jednom biti smanjenje za 0,25 odsto, ali ćemo mi to u našim novčanicima osetiti tek krajem godine. Naravno, to će najviše uticati na one građane sa stambenim kreditima, čiji su iznosi veliki. Kako će se dalje kretati kamate i kojim tempom će padati, zavisi od više faktora, poput geo-političke situacije, privrednog rasta Evropske unije i slično”, kaže Vasić.

I profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić nedavno je za “Novu” rekao da očekuje da se trend pada kamata nastavi, te da će do kraja godine ECB smanjiti ključnu kamatnu stopu i za 0,75 odsto.

Uskoro niže kamate i za dinarske kredite

Vladimir Vasić kaže da u skorijoj budućnosti dobre vesti mogu da očekuju i korisnici kredita u dinarima, odnosno da će i Narodna banka Srbije uskoro početi da snižava ključne kamate, koje utiču upravo na dinarske kredite. Ipak, naš sagovornik smatra da će se to desiti za dva ili tri meseca.

“Inflacija je u evtozoni trenutno 2,2 odsto i tek sada su kamate počele da padaju. Kod nas se očekuje da inflacija dođe na nivo od 2,5 odsto na leto, u julu ili avgustu. Dok inflacija ne bude na tom nivou, neće biti ni nižih kamata”, zaključuje Vasić.

Kako je sve počelo

ECB je još 2022. godine, zbog rastuće inflacije u evrozoni, počela sa podizanjem ključnih kamatnih stopa, koje utiču na visinu euribora – kamatne stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac. On je, dakle, ključni faktor koji utiče na visinu svih bankarskih pozajmica u evrima.

U periodu za nama euribor je konstantno rastao, čime su najpogođeniji bili svakako korisnici stambenih kredita, jer su oni gotovo po pravilu indeksirani u evrima.

Trenutno, euribor koji se usklađuje na svaka tri meseca, iznosi 3,755 odsto, dok je šestomesečni tek nešto niži i iznosi 3,744 procenta.

Korisnici fiksnih kamata bili su pošteđeni, ali oni koji su se zadužili sa varijabilnim stopama, koje se, u zavisnosti od kretanja na tržištu, menjaju na svakih tri ili šest meseci, strepeli od novih vesti iz ECB. Za njih je olakšavajuća okolnost trenutno to što je Narodna banka Srbije (NBS) ograničila kamate na stambene kredite, tako da one do kraja godine ne mogu da rastu.

Konkretno, NBS je donela odluku da zamrzne nominalne kamatne stope u periodu od oktobra 2023. do kraja 2024. godine, i to na nivo od 4,08 odsto za stare kredite, dok novi dužnici plaćaju bankarsku maržu od 1,1 odsto, na koju se potom dodaje euribor i tako se dolazi do nominalne kamate od oko pet odsto. Što se fiksnih kamata tiče, nomilana kamata može da bude najviše 5,03 odsto.

Ipak, druge vrste pozajmica koje takođe mogu biti u evrima, poput keš kredita, onih za refinansiranje ili kupovinu automobila, nisu obuhvaćene ovom odlukom, te je odluka ECB odlična vest.

BONUS VIDEO Kada banka ne odobri kredit tužba ne pomaže: Formiraju se crne liste za klijente