Koliko košta jedan dan rada klime: Uopšte nije naivna cifra

Srbija i njeni građani suočavaju se s drugim toplotnim talasom od početka leta, a kako najavljuju meteorolozi, očekuje nas još jedan.

Zbog toga klima uređaji se, doslovno rečeno, ne gase, dok s druge strane struja "teče" kao reka, te su letnji računi skoro kao tokom zimskog perioda.

Inženjer elektrotehnike Miroslav Sarić objasnio je ranije za čitaoce Nova.rs kako možemo da uštedimo struju, čak i ako nam klima radi 24 sata.

On u razgovoru za naš portal ističe koliko nas košta jedan dan rada klime.

"Okolnosti su takve da se klima uređaji ne gase i to je donekle logično. Iako se često smatra da klima guta struju, istina je da potrošnja u velikoj meri zavisi od jačine uređaja, načina korišćenja i uslova u prostoru", kaže inženjer.

Potrošnja klima uređaja ne zavisi samo od toga koliko je klima "jaka", naglašava naš sagovornik.

"Najvažniji faktori su jačina klime koja se meri u britanskim toplotnim jedinicama po času, kao i u kilovatima, zatim veličina i izolacija prostora, broj sati rada dnevno, način rada odnosno da li hladi ili greje, zatim tip klime, da li je u pitanju inverter ili on/off i naravno podešena temperatura. Klima koja je pravilno izabrana prema kvadraturi prostora često troši manje struje od preslabe klime koja radi neprekidno pod opterećenjem".

Jedan dan

Prosečno domaćinstvo u Srbiji na mesečnom nivou troši oko 400 kilovat-časova električne energije, što je iznad zelene zone potrošnje, u kojoj je struja najjeftinija.

Ipak, kada nastupe tropski dani, tokom kojih temperatura dostiže i do 40 stepeni, veliki broj građana koristi klimu i po 12 sati dnevno, a u tom slučaju neminovan je prelazak u plavu i crvenu zonu, u kojoj su kilovati skuplji.

U plavoj (srednjoj) zoni potrošnje, klima u proseku troši 1,2 kW, i to dok dostiže temperaturu, što je ukupno 16,4 dinara po satu. Samo održavanje temperature troši oko 4,7 dinara po satu.

U crvenoj zoni, u koju ulaze građani koji potroše najveću količinu struje, a koja je ujedno i najskuplja, klima će tokom postizanja željene temperature trošiti 32,79 dinara po satu. Takođe, ako klima samo održava temperaturu, to će koštati oko 9,56 dinara za sat vremena.

Noću, kad se struja obračunava po nižoj tarifi, situacija je dosta povoljnija.

Konkretno, u plavoj zoni će klima za postizanje temperature trošiti nešto više od četiri dinara po satu, a za održavanje temperature dva.

U crvenoj zoni klima će za postizanje temperature potrošiti u proseku 8,2 dinara, a za njeno održavanje 2,39 po satu.

Koliko će biti veći račun?

Kako bismo proverili koliko će računi biti veći, računali smo da je klima uređaju potrebno oko sat vremena da postigne željenu temperaturu, a to znači da će, ukoliko radi 12 sati, samo prvi sat raditi najjačim intenzitetom, dok će preostalih 11 održavati temperaturu.

Dakle, ako klima radi od 10 ujutru do 22 sata uveče, prvi sat u plavoj zoni, tokom kojeg se postiže temperatura, koštaće 16,4 dinara, a za svaki sat koštaće po 4,7 dinara – dakle 51,7 ukupno.

To je, dakle, 68,1 dinar dnevno, a na mesečnom nivou, kada se uračuna i PDV – 2.451 dinar.

Domaćinstva koja, nevezano za korišćenje klima uređaja, na mesečnom nivou troše više struje, pa ulaze u crvenu zonu potrošnje, platiće još više.

Za isti režim rada klime, to će koštati 137,95 dinara dnevno, odnosno 4.966 mesečno, sa porezom.

Ukoliko neko koristi klimu kraće, osam sati tokom dana, to će ga, ukoliko je u plavoj zoni, na mesečnom nivou koštati u proseku 1.775, a u crvenoj 3.589 dinara.

Prosečna klima troši od 4 do 10 kilovata

Prema rečima sagovornika Nova.rs, prosečna inverterska klima snage 12.000 BTU (3,5 kW) koja radi 10 do 12 sati dnevno troši između četiri i 10 kilovata električne energije za jedan dan.

"Srednja potrošnja klime koja hladi i održava prostor hladnim izgleda ovako: oko 0,3 do 0,5 kilovata po satu, što za ceo dan iznosi oko sedam do 12 kilovata. Maksimalna potrošnja kada je hlađenje na maksimumu je oko jedan do 1,2 kilovata po satu, što pri neprekidnom radu dostiže i do 24 kilovata dnevno".

Kako se računa potrošnja klime?

Osnovna formula za potrošnju klime je jednostavna:

Potrošnja (kWh) = snaga uređaja (kW) × broj sati rada

Kad dobijete potrošnju u kilovatima, dovoljno je da je pomnožite s cenom električne energije po kilovatu da biste dobili približan novčani iznos.

Cena celodnevnog rada klime zavisi od režima rada klime, zone za obračun struje, kao i tarife, tj. termina u kojima vam klima radi.

Sagovornik Nova.rs skreće pažnju i na razliku između modernih inverter klima i standardnih od/of klima.

Moderne inverter klime troše znatno manje struje nego što većina ljudi misli, dodaje inženjer.

"Inverter klime troše manje struje jer mogu da prilagode snagu radu u zavisnosti od temperature u prostoru. Kada prostor dostigne željenu temperaturu, inverter smanjuje potrošnju i radi tiše i ekonomičnije. Sa druge strane, klasične on/off klime rade punom snagom dok ne dostignu temperaturu, zatim se gase i ponovo uključuju, što dovodi do veće potrošnje energije. U praksi, inverter modeli mogu biti i do 30–40 odsto ekonomičniji u odnosu na standardne on/off uređaje, posebno pri dugotrajnom radu i u prostorima sa dobrom izolacijom", objašnjava on.