Koja površina malinjaka je najisplativija

Milija Marić iz ariljskog sela Dragojevac sa suprugom i ćerkom obrađuje malinjak površine 60 ari. Svake godine uberu oko 10 tona maline a da bi prinos ostao na tom nivou, potreban je ogroman rad i primena svih agrotehničkih mera, kao i sistema za navodnjavanje."Sve je pokriveno sistemom za navodnjavanje, jer, ako izuzmemo grad, suša je najveći neprijatelj malini. Posledica prošlogodišnje suše, zahvaljujući navodnjavanju i prihrani kroz sistem nema. Postoji manometar koji prati pritisak i to je najsigurniji način za dozirano navodnjavanje i prihranu. Grada srećom ovde nije bilo od 2011. i valjda ga neće ni biti. S porodicom radim sve: čišćenje, vezivanje, freziranje, okopavanje, prskanje, sve do branja stižemo bez ičije pomoći. Plaćanje radnika u periodu pre branja je ogromno ulaganje unapred, u vremenu kad se ne zna ni kakava će godina, ali ni koja cena maline biti“, priča za Nova.rs Milija.Milija je konstantno prisutan u malinjaku, a ćerka i supruga se uključuju kada dođu s posla. Zajedništvo u radovima ih kaže spašava, jer se računica zarade tek može praviti kad počne berba i otkup, tek tad je cena maline poznata. Tokom berbe nekada i poraste, ali je u Srbiji tako, cena nijednog poljoprivrednog proizvoda nije garantovana jer zavisi od situacije na svetskom tržištu.„Ne bi mogli da nemamo traktor i sve priključke koji nas dosta odmenjuju, ali i to zavisi od vremenskih prilika jer je strmo, pa nijedna mašina po kiši ne može u malinjak. Prednost je i to što su mi parcele na zapadnoj strani i pored šume, što je u sušnim godinama, koje su sve češće, od velike važnosti. Ali do branja sve stižemo i ovo je idealna parcela za porodicu. Radnike plaćamo kada stigne berba, jer 10-11 tona mi ne možemo da oberemo, a to je idealan prinos do koga godinama dolazimo“, kaže Milija.To što Milija sa svojm porodicom uspeva da malinjak dovede do berbe bez tuđe pomoći, ne znači da nema velika ulaganja unapred. Hemijski preparati, a pre svega đubrivo i nafta, nikad nisu bili skuplji.„Kilogram đubriva je prošle godine bio 38 dinara, a sad je 110, to je najjeftinije, a bolja su i po 170 dinara po kilogramu. Žica, kanap, preparati, to je sve skuplje 50-100 odsto, nafta je preskupa, to su hiljade dinara svaki dan ulaganja, a berba i naplata maline na dugačkom štapu. Priča se o nekoj ceni, ali niko je zvanično nije potvrdio, radnici računaju da ako je prošle godine malina bila 420 dinara, a ove godine ako bude 800, da i oni treba da podignu cenu rada za 100 odsto, to nije moguće jer niko ne misli o ulaganjima i uslovima pod kojima proizvođač radi. Ako tako računamo, onda se više isplati raditi u malinjaku nego ga imati“, ističe Milija.On još kaže da i ako malina bude duplo skuplja u otkupu u odnosu na prošlu godinu, da ni to ne može pokriti ulaganja i dostići prošlogodišnju zaradu. Ipak, dok bude imao snage i pomoći ukućana, kaže da neće odustati od parcele koja je po meri njegovih potreba i mogućnosti, a o proširenju zasada ne razmišlja.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram