Tržište maline i kupine podložno je velikim promenama i ove godine cene maline i kupine najviše su skočile u poslednjih nekoliko decenija. Cena maline povećana je za 100 odsto, a kupine za 300 odsto ove godine u odnosu na prethodnu godinu, kaže Nemanja Bojičić, menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda u preduzeću Drenovac iz Arilja, koje se bavi otkupom jagodičastog voća.
„Toliki skok cena desio se zbog nekoliko uzroka, pre svega, smanjen je broj zasada voća, niži prinosi, nedostatak radnika i deficit maline na svetskom tržištu“, navodi Bojičić.
U preduzeću Drenovac, ove godine, kako napominje, ipak je ostvaren plan za otkup potrebnih količina, zahvaljujući korektnoj saradnji sa proizvođačima, ali generalno, posmatrajući poslovanje ostalih kompanija koje se bave sličnim poslom, smanjene su količine jagodičastog voća na tržištu, zaključio je on.
„Na domaćem terenu najveći je problem nedovoljna kontrola primarne proizvodnje, odnosno laka dostupnost preparata za zaštitu bilja bez konsultovanja stručnjaka. Ne postoji dovoljna svest da zbog nedozvoljenih pesticida možemo imati nebezbedan proizvod. Na ovome se mora konstantno raditi jer nesavestan rad pojedinaca može poslati lošu poruku na inostrano tržište“, ocenjuje Bojičić za Novu ekonomiju.
Preduzeće Drenovac koje posluje od 1992. godine kao porodična firma i danas zapošljava 35 radnika, sarađuje sa oko 120 proizvođača od kojih jedan deo ima implementiran GlobalGAP standard, a većina je sertifikovala ime geografskog porekla „Ariljska malina“.
Zamrznuto voće, ovo ariljsko preduzeće izvozi na tržište Evropske Unije, Amerike i Rusije.
Pre deset godina, uveli su modrernu tehnologiju sušenja voća, proces liofilizacije.
„Sušenje se radi pomoću vakuuma na niskim temperaturama pomoću čega se dobijaju proizvodi kojima nije narušena nutritivna vrednost i gde su velikim delom sačuvani vitamini. Plodovi su hrskavi, izgledaju kao sveži i imaju prijatan ukus i miris“, kaže on.
Takođe, ukazuje da su implementirali visoke standarde kvaliteta kao što su IFS Food, Organic, Global GAP, PDO (Ariljska malina).
“Poučeni dobrim iskustvom iz Global GAP standarda u primarnoj proizvodnji, sa svojim zaposlenima radimo kontrole primarne proizvodnje kako se održavaa zasad, zaštita voća i okoline kao i higijene berbe. I naši proizvođači su edukovani u tom smislu“, kaže Bojičić i dodaje:
„Svesni smo da strani kupci na geografskoj karti ne mogu pokazati ni gde je Srbija, a kamoli Arilje ali kako oni tvrde ovo im je dobro uverenje o poreklu što je važno zbog sve češćih ‘food fraud’ (prevare u vezi sa hranom).”
Bonus video – Dišemo zagađen vazduh i jedemo voće puno štetnih materija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare