"Eksterni troškovi koji su se dogodili gotovo istovremeno sa energetskom krizom – skok svetskih cena nafte, goriva i primarnih poljoprivrednih proizvoda takođe su zahtevali reakciju države, usled čega je kupovina robnih rezervi i rezervi energenata bila drastično veća nego što se prvobitno planiralo. Zbog toga su relativno snažne promene u odnosu na budžet primetne Direkcije za robne rezerve i Uprave za rezerve energenata, u sastavu Ministarstva energetike. Osim navedenih, značajniji rast beleže Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo za rad i Ministarstvo zdravlja", navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Ministarstvo finansija – budžet veći za 275 milijardi dinara

Najveći skok zabeležen je u Ministarstvu finansija.Naime, budžet ovog ministarstva je predlogom rebalansa znatno povećan – za 275 milijardi dinara.Preciznije, budžet ministarstva na čelu sa Sinišom Malim umesto 895 milijardi dinara, zahvaljujući predlogu rebalansa biće 1.170 milijardi.

"Ubedljivo najveći deo ovog povećanja, 265 milijardi dinara, zabeležen je na kontu Nabavke finansijske imovine, pri čemu je prirast na ovoj poziciji koncentrisan na dva programa. To su kreditna podrška i upravljanje sredstvima EU", navodi se u analizi.Kada je reč o prvom programu, odnosno kreditnoj podršci, analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je najvećim delom u pitanju budžetska podrška kojom se pokrivaju već pomenuti gubici energetskih preduzeća i on iznosi gigantskih 245 milijardi dinara.Međutim, istaknuto je u analizi, rebalans i propratna dokumentacija se samo u tragovima referišu na ovaj vrtoglavi porast, zbog čega je iz budžetskih izvora nemoguće doneti bilo kakav zaključak u krajnjoj nameni sredstava.U okviru drugog programa, upravljanja sredstvima EU, zabeležen je rast od oko 20 milijardi dinara, odnosno sa tri na 25 milijardi.Međutim, Fiskalni savet ističe da je i u ovom slučaju dokumentacija podjednako neinformativna, pa javnost ostaje bez odgovora na pitanje koja je krajnja namena ovih sredstava.Pored ovih, postoji još nekoliko promena čiji je efekat povećanje od 10 milijardi dinara. Neke od njih su pomoć za mlade od dva puta po sto evra u februaru i junu ove godine, kao i još 5.000 dinara u decembru. Ove pomoći državu koštaju 30 milijardi dinara.Tu su i dotacije RFZO u iznosu od 15 milijardi dinara. Ovaj novac biće iskorišćen za nabavku lekova i opreme u zdravstvu.Kada su u pitanju smanjenja, Fiskalni savet ističe da se pad uočava u rashodima za glavnicu i kamate na spoljni dug, i to u iznosu od 18 milijardi dinara, što predstavlja očekivanu uštedu, s obzirom na to da su ovi izdaci prvobitno šire budžetirani. Takođe, smanjuju se i transferi za PIO fond, za oko 12 milijardi, zbog veće naplate doprinosa od očekivane, ali i izdaci za kazne i penale, za oko četiri milijarde dinara.

Budžet Direkcije za robne rezerve - upetostručen

Usled izdašnih izdvajanja za formiranje rezervi, budžet Direkcije uvećan je za pet puta. Predloženim rebalansom sredstva Direkcije povećana su za više od 20 milijardi dinara u odnosu na inicijalni budžet – sa pet na 27 milijardi. Do ovolikog uvećanja došlo je zbog neplaniranih, a velikih troškova za nabavku rezervi nafte, naftnih derrivata i poljoprivrednih dobara. Zaključak analize Fiskalnog saveta je da je ovo povećanje neophodno kako bi se "ojačao kapacitet države" za intervencije u slučaju tržišnih poremećaja kakve može izazvati vanredno visoki rast cena energenata i osnovnih životnih namirnica.

Međutim, iako je povećanje bilo neophodno, postavlja se pitanje da li se robnim rezervama u prethodnom periodu upravljalo adekvatno.

Zbog energetske krize budžet Ministarstva rudarstva udvostručen

"Budžet Ministarstva rudarstva i energetike je udvostručen, što se takođe može dovesti u vezu sa aktuelnom energetskom krizom. Predlogom rebalansa su sredstva Ministarstva povećana za 22 milijarde dinara – sa 19 na 41. Prirast na razdelu Ministarstva rudarstva i energetike svodi se na dve mere koje su približno podjednakog obima i uperene ka posledicama problema u domaćem energetskom sektoru i aktuelne energetske krize. Prve od pomenute dve mere deo je paketa budžetske podrške za EPS i knjiži se na užem razdelu ovog ministarstva – u pitanju je subvencija u iznosu od 10 milijardi dinara koja će biti utrošena za pribavljanje rudarske mehanizacije. Drugi deo porasta objašnjavaju neplanirano velika davanja za nabavku rezervi nafte i naftnih derivata u iznosu od 12 milijardi dinara", ocenio je Fiskalni savet budžet ministarstva Dubravke Đedović.

Ministarstvu poljoprivrede budžet uvećan za oko 17 milijardi dinara

Kako se navodi u analizi Fiskalnog saveta, osetno povećanje budžeta Ministarstva poljoprivrede je praktično u celosti posledica većih rashoda za subvencije.Fiskalni savet ističe da je obim sredstava kojim raspolaže ministarstvo Jelene Tanasković rebalansom uvećan za oko 17 milijardi dinara u odnosu na originalni budžet, te iznosi oko 79 milijardi.

Razlog za značajno povećanje delom je rezultat povećanja podsticaja za poljoprivrednike, poput regresa za gorivo i mera ruralnog razvoja, koji u zbiru čine 10 milijardi dinara.Rebalansom su planirani i novi podsticaju u sklopu programa "Pravila i mere uređenja tržišta" u iznosu od pet milijardi dinara."Opis ovog programa nije prikazan u rebalansu, niti u propratnoj dokumentaciji, ali se, po svemu sudeći, radi o sredstvima za intervencije na tržištu poljoprivrednih proizvoda, na primer u cilju sprečavanja nestašica. Osim subvencija, dolazi i do blagog rashoda, u iznosu od jedne milijarde, koji su opredeljeni za izgradnju sistema za navodnjavanje u nekoliko opština širom Srbije", naveo je Fiskalni savet u svojoj analizi.

Nove mere populacione politike povećale budžet ministarstva Nikole Selakovića

"Planirani rashodi Ministarstva za rad beleže primetan rast – mahom zbog naknadnog uključivanja novih mera populacione politike. Aproprijacija (dato odobrenje za trošenje budžetskih sredstava, prim.aut) ovog korisnika je rebalansom povećana za 15 milijardi i sada iznosi oko 158 milijardi dinara. Ta razlika se najvećim delom može pripisati većim rashodima za mere populacione politike – oko 10 milijardi dinara, koje obuhvataju podizanje iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete sa 100.000 na 300.000 dinara, kao u uvođenje jednokratne isplate od 100.000 dinara po rođenju drugog i trećeg deteta", navodi se u analizi.Kako se dalje navodi, ostatak porasta budžeta ovog ministarstva je posledica veće inflacije od one s kojom se računalo pri izradi budžeta.Naime, iznosi socijalne zaštite se na redovnoj bazi koriguju za rast potrošačkih cena, te su stoga zajedno sa inflacijom usklađeni iznosi pomoći premašili projektovani nivo.

Zbog borbe protiv pandemije – za Ministarstvo zdravlja 10 milijardi dinara više

Porast na razdelu Ministarstva zdravlja posledica je većih izdvajanja za podršku zdravstvu u borbi protiv pandemije.

"Na razdelu ovog korisnika uočava se skok od gotovo 10 milijardi dinara – sa oko 35 na nešto iznad 44 milijarde. Daleko najveći deo ovog prirasta može se pripisati merama za suzbijanje posledica epidemije korona virusa – osam milijardi, što uključuje rashode za nabavku lekova, opreme i slično. Osim toga, rastu i kapitalni izdaci ovog ministarstva, za nešto više od jedne milijarde dinara, koji su mahom usmereni na rekonstrukciju UKC Srbije", navode iz Fiskalnog saveta.

Podsećamo, Vlada Srbije usvojila je Predlog izmena Zakona o budžetu za 2022, a danas se održava treća po redu sednica Skupštine Srbije na čijem su dnevnom redu, između ostalog, bile upravo ove izmene. Brojni opozicioni poslanici istakli su kako neće glasati za predloženi rebalans.BONUS VIDEO Siniša Mali predstavio rebalans budžeta u Skupštini Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=siniamalipredstaviorebalansbudetauskuptinisrbije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4529048"]