Fiskalni savet: EPS i Srbijagas koštali budžet oko dve milijarde € – i još će koštati

„Da nema velikih izdataka za Srbijagas i EPS, budžet Srbije bi u 2022. imao deficit koji bi bio manji od dva odsto BDP. Takav rezultat bi se – uz sve zamerke na pojedine ekonomske politike i na već uobičajen manjak transparentnosti – mogao u načelu oceniti povoljno. Međutim, ogromni gubici Srbijagasa i EPS-a doveli su do toga da se deficit države rebalansom poveća na skoro četiri odsto BDP, a na to bi trebalo dodati i troškove usled izdavanja državnih garancija. Dakle, ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (uključujući garancije) iznosi oko 1,5 milijardi evra. Pritom, mogao bi biti još veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021, vidi se da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra – a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini“, navodi Fiskalni savet.

Ko je kriv za gubitke EPS i Srbijagasa

Razloge za ovolike gubitke Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa samo jednim delom treba tražiti u svetskoj energetskoj krizi, navodi Fiskalni savet.„U slučaju Srbijagasa odgovornost je podeljena između nekontrolisanih spoljnih okolnosti, domaćih politika Vlade i dugogodišnjeg lošeg upravljanja preduzećem. Kad je EPS u pitanju, njegovi trenutni problemi gotovo u potpunosti su posledica katastrofalnog upravljanja preduzećem u prethodnim godinama. Trenutno glavni problem Srbijagasa je niska prodajna cena gasa na domaćem tržištu, ali i manjak skladišnih kapaciteta“, navodi se u izveštaju.Predloženi rebalans, kako se navodi, predviđa povećanje budžetskog deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP-a, a glavni razlog za to su ogromni gubici državnog energetskog sektora.„U odnosu na prvobitni budžet za 2022, predloženi rebalans donosi neuobičajeno velike promene i na strani javnih prihoda i na strani javnih rashoda. Prihodi budžeta povećani su za čak 193 milijardi dinara (1,6 milijardi evra), a rashodi su povećani još više – za 272 milijardi dinara (2,3 milijardi evra). Zbog toga je umesto planiranog minusa u republičkom budžetu od 200,2 milijardi dinara (1,7 milijardi evra) deficit povećan na 279,1 milijardi dinara (2,4 milijardi evra)“, navodi se u Oceni Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godine.

Odakle tolika razlika

Tri su glavna razloga zbog kog se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog budžeta.„Prvi je snažno ubrzanje inflacije koje najvećim delom stoji iza povećanja javnih prihoda. Budžet je izrađen s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. biti 3,7 odsto, a umesto toga iznosiće skoro 12 procenata. Drugi je unošenje u budžet velikog broja rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane. Za većinu ovih izdataka to je zapravo sad samo formalnost pošto su već sprovedene ili se sprovode (isplata dva puta po 100 evra za mlade, povećanje pomoći za prvo, drugo i treće dete, turistički vaučeri i drugo). Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS). U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje“,k navodi Fiskalni savet.Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, podseća Fiskalni savet i dodaje da je rebalansom otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija.„Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora. Loša karakteristika predloženog rebalansa je njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća. Nedovoljna transparentnost budžeta problem je koji se ponavlja iz godine u godinu. Na primer, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (sada ministarstvo) od svog osnivanja nikad nije našla za shodno da u budžetu predstavi projekte na koje troši novac poreskih obveznika“, ukazuje se u izveštaju.Predloženim rebalansom transparentnost budžeta dodatno i snažno je pogoršana, ocenjuje Fiskalni savet, jer, kako se ističe – ogroman trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora nije detaljnije prikazan.„Jedini rashod koji se može jasno prepoznati u budžetu je 10 milijardi dinara za nabavku rudarske mehanizacije za EPS. Preostalih oko 140 milijardi dinara (1,2 milijarde evra) direktnog budžetskog troška samo su proknjižene na poziciji Izdataka za nabavku finansijske imovine, bez objašnjenja. To znači da nije pokazano kom preduzeću ide koliko sredstva, kako su njihovi gubici tačno nastali, za koje namene će se budžetska sredstva iskoristiti i drugo. Gotovo je neverovatno da se pozicija Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) poveća u odnosu na prvobitni budžet preko 11 puta (sa 13 na 153 milijarde dinara); da se nabavka finansijske imovine na računu finansiranja budžeta poveća 35 puta (sa 3,8 na 132 milijarde dinara); da se izmenom člana 41 omogući da država izda 102 milijarde dinara garancija za zaduživanje (prethodno bilo 24 milijarde) – a da ništa od toga ne bude jasno obrazloženo poreskim obveznicima“, upozorava Fiskalni savet.Pritom, kako se ističe – u obrazloženju budžeta našlo se mesta da se pomene aktivnost multinacionalnih kompanija u Irskoj.„Načelno dobra strana rebalansa je to što se zadržavaju velika izdvajanja za javne investicije koja će na nivou čitave države iznositi oko 7,5 odsto BDP-a. Urebalansu zapravo nije lako prepoznati pravu vrednost javnih investicija, između ostalog i zato što se deo tih sredstava knjiži kroz transfere (npr. transfer ka RFZO za izgradnju kliničkih centara). Ipak, detaljnija analiza pokazuje da se rebalansom zadržava veoma visok iznos kapitalnih ulaganja države, kakav je približno bio planiran i prvobitnim budžetom. Na nivou čitave države (u šta je uključena i procena za lokalnu samoupravu) očekujemo da izdvajanja za javne investicije iznose visokih 7,5 odsto BDP (oko 4,5 milijardi evra). Od toga oko 0,5 odsto BDP je povećanje robnih rezervi (što knjigovodstveno ulazi u investicije), a oko jedan procenat BDP ide na opremanje vojske i policije“, stoji u izveštaju.Ono što predstavlja „prave“ javne investicije, koje su po definiciji ekonomski najkvalitetniji vid javne potrošnje, dakle, iznosi oko šest odsto BDP, navodi Savet.„To je vrlo dobar rezultat, naročito u uslovima usporavanja privredne aktivnosti. Ipak i ovde važe preporuke Fiskalnog saveta koje smo iznosili u prethodnim izveštajima – da je potrebno detaljnije prikazati na koje projekte se tačno troše ova sredstva, kako su oni odabrani (i uopšte kako se biraju prioriteti države za investiciona ulaganja), pokazati analizu troškova i koristi odabranih projekata i drugo. Rebalansom su povećani prihodi republike za skoro 200 milijardi dinara (1,6 milijardi evra)“, navodi se u izveštaju.

Ubrzanje inflacije

Na osnovu dosadašnje, relativno visoke naplate javnih prihoda, Ministarstvo finansija rebalansom je povećalo prihode budžeta za skoro 13 odsto.„To je neuobičajeno velika promena. Glavni činilac koji stoji iza ovog povećanja je snažno ubrzanje inflacije – jer kad proizvodi i usluge poskupe, veći je i porez koji država ubira od njih. Inicijalni budžet izrađen je pod pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. da iznosi 3,7 odsto, a ona će biti skoro 12 odsto. Ubrzanje inflacije direktno je uticalo na povećanje PDV-a koji će biti naplaćen za oko 800 miliona evra više nego što je inicijalno bilo planirano“, ističe se u izveštaju.Slično se, navodi Fiskalni savet, može reći i za neočekivano visok rast prihoda od carina koji će premašiti plan za skoro 150 miliona evra – većim delom zbog rasta cena uvoznih proizvoda, a manjim zbog povećanja fizičkog obima uvoza.„Međutim, ubrzanje inflacije nije jedini razlog za povećanje javnih prihoda. Prihodna stavka koja je znatno nadmašila očekivanja je porez na dobit, i to u iznosu od oko 450 miliona evra. Porez na dobit u 2022. naplaćuje se na ostvareni profit preduzeća iz 2021. godine. Visoka dobit privrede u 2021, a bila je takva i u 2020, nije u potpunosti usklađena s kretanjem privredne aktivnosti. Zato je moguće da je ona povezana s velikim i neselektivnim subvencijama iz budžeta po osnovu antikriznih mera (isplata minimalaca i drugo). Država je pomoć (neopravdano) dodeljivala i preduzećima koja nisu imala probleme u poslovanju, što je verovatno omogućilo jednom delu privrede da vanredno poveća profit. Do povećanja prihoda budžeta za oko 200 miliona evra došlo je i usled rasta neporeskih prihoda. NBS je (neplanirano) uplatila dobit od oko 50 miliona evra, a ostatak je posledica rasta naplate naknada za korišćenje mineralnih sirovina, kao i drugih taksi i dažbina koji je verovatno delom povezan s ubrzanjem inflacije“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Odustati od isplate gotovine mladima

Na rashodima je došlo do unošenja u budžet novih rashodnih mera ekonomske politike u ukupnom iznosu od oko 65 milijardi dinara (550 miliona evra).„Česta i loša praksa vođenja ekonomske politike u Srbiji je da se brojne mere donose i sprovode „u hodu“, mimo regularne budžetske procedure. Svojevrstan kuriozitet desio se krajem prethodne godine kad su svega dan nakon usvajanja budžeta za 2022. najviši državni zvaničnici najavili da će se u 2022. sprovoditi nove mere populacione politike (povećanje davanja za prvo dete, uvođenje jednokratne pomoći za drugo i treće dete i slično) – iako to nije bilo ni pomenuto u tek usvojenom budžetu. Ova prava, za koja će se u 2022. opredeliti preko 120 mln evra, isplaćuju se od početka godine i sad su napokon rebalansom i zvanično uključena u budžet. Uz to, u rebalans su unete tri neselektivne isplate za sve mlade od 16 do 29 godina (dva puta po 100 evra plus 5.000 dinara krajem godine) – koje koštaju oko 250 miliona evra. Fiskalni savet je u više navrata ovakva davanja ocenio kao ekonomski i socijalno pogrešna. Zato pozivamo ponovo Vladu da napokon odustane od ovih i sličnih rasipnih i netargetiranih politika“, navodi Fiskalni savet.Takođe, povećana su izdvajanja za turističke vaučere (oko 30 miliona evra), a bilo je i drugih sličnih mera (koje su se mogle predvideti inicijalnim budžetom).„Jedina nova mera iz ovog korpusa, a za koju bi se moglo naći opravdanje u vanrednim okolnostima, odnosi se na povećana izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra (za nabavku goriva, đubriva i drugo). U nove politike svakako spada i povećanje penzija za devet odsto od novembra (koje se isplaćuju preko PIO fonda). Ovo povećanje, međutim, neće uticati na povećanje planiranih državnih izdvajanja za penzije u 2022. jer je tokom godine došlo do pada broja penzionera za oko 1,5 odsto. Međutim, to će u 2023. godini (uz redovnu indeksaciju od januara) povećati rashode za penzije“, navodi Fiskalni savet.BONUS VIDEO: Dimitrijević: Kako će škole uštedeti 15% struje ove zime

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dimitrijevikakoekoleutedeti15strujeovezime-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4138600"]