Koja je razlika između oznaka „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“

Biznis 02. feb 202222:39
Podeli:
Maksi Maxi prodavnica
Maksi prodavnica Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Istraživanja pokazuju da gotovo trećina proizvedene hrane u svetu završi u smeću. Jedan od najčešćih razloga je nerazumevanje oznaka koje pokazuju rok trajanja namirnica. Zbog toga u Uniji ove godine planiraju reformu u označavanju deklaracija na hrani. I u Srbiji se velika količina hrane baca iako bi ona mogla da bude donirana. Međutim, trenutni pravni okvir to onemogućava i otežava.

Ni stanovnici Evropske unije, ni Srbije ne razumeju dovoljno razliku između oznaka „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“ zbog čega velike količine hrane, pogotovo u domaćinstvu, bivaju bačene.

Oznaka „upotrebljivo do“ koristi se kod lako kvarljivih namirnica, koje bi nakon datuma koji je naznačen na pakovanju mogle da budu štetne po zdravlje ljudi.

„Pre isteka roka trajanja dobro je da takve proizvode podvrgnemo postupku konzervisanja bilo primenom povišenih temperatura, nekom kulinarskom obradom ili da se takvi proizvodi zamrznu. To su sveže meso, sveža riba, sveži sirevi, mlečni proizvodi, jaja…“, navodi Tanja Petrović, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

S druge strane, oznaka „najbolje upotrebiti do“ koristi se kod proizvoda koji mogu da stoje od nekoliko meseci do nekoliko godina.

„To su proizvodi koji su znatno stabilniji. Ovom odrednicom proizvođač garantuje minimalni period u kojem proizvod ima vrhunski kvalitet i bezbednost. Nakon isteka tog roka trajanja ‘najbolje upotrebiti do’ praktično to ne znači da sledećeg dana taj proizvod postaje nebezbedan. On nije nebezbedan nego može kod takvih proizvoda doći do pada kvaliteta“, dodaje Tanja Petrović.

Savet je da se takva hrana nakon isteka roka pregleda i proba. Ako nema promena u ukusu i mirisu, a ima, recimo, u boji ili hrskavosti, može bez straha da se koristi.

Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 300.000 tona hrane.

„Izveštaji programa za zaštitu životne sredine UN pokazuju da se Srbija nalazi iznad svetskog proseka po količini otpada od hrane koja nastaje u domaćinstvima. Godišnje po glavi stanovnika u Srbiji nastane 83 kilograma otpada od hrane, što je devet kilograma više po glavi stanovnika od svetskog proseka, a neverovatnih 50 kilograma više u odnosu na Rusiju, koja se nalazi na vrhu zemalja u Evropi koje imaju najmanje otpada od hrane“, ističe Isidora Šmigić, saradnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Cilj je prepoloviti količinu bačene hrane  

Kako se u proizvodnji hrane troše resursi koji su ograničeni i vredni u Evropskoj uniji bi, u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN, sve članice do 2030. trebalo da prepolove količinu bačene hrane.

PROČITAJTE JOŠ

„Sva hrana koju bacimo je gubitak naš lični, gubitak za našu državu i ono što je važno je zagađenje koje ta bačena hrana generiše. Mi kada bacimo hranu doprinosimo zagađanju zemljišta, vazduha i vode jer uništena hrana emituje na globalnom nivou osam posto ukupnih gasova sa efektom staklene bašte koji onda posredno dovode do klimatskih promena i otežavaju uzgoj nove zdrave hrane“, napominje menadžer projekta Željko Mitkovski iz Fonadacije „Ana i Vlade Divac“.

Kako će tačno izgledati reforma označavanja roka trajanja hrane u EU još se ne zna, ali postoji nekoliko predloga. Od toga da rok upotrebe na lako kvarljivim proizvodima bude naveden crvenom, a na trajnijim zelenom bojom, do toga da se sa suve testenine, čajeva, kafe, začina, pirinča, rok upotpunosti ukloni.

Ne postoji pravni okvir za doniranje hrane  

Osim izmena na deklaracijama količina hrane koja završava na smeću može da se smanji i doniranjem namirnica koje su pred istekom roka. Donatori u mnogim zemljama imaju olakšice kada to rade, ali ne i u Srbiji.

„Moramo da uspostavimo jedan pravni okvir. Da uspostavimo odgovornosti. Odgovornost onoga ko donira hranu, odgovornost posrednika, pre svega, to su banke hrane i humanitarne organizacije i da obezbedimo adekvatan nivo informacija onima koji su primaoci te donacije. Drugi aspekt su i poreske olakšice da proizvođačima i subjektima koji stavljaju tu hranu u promet poreski olakšamo da se taj PDV izuzme ili drugi način na ono što je doniranje. Moramo da promovišemo sistem doniranja i on mora biti više zastupljen kod nas“, ukazuje Branislav Raketić, šef Odseka za deklarisanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Analize pokazuju da bi se donacije hrane u Srbiji povećale za 160 miliona dinara – na 700 miliona godišnje, ukoliko bi se ukinuo PDV na donaciju, jer je sada i dalje jeftinije baciti nego pokloniti namirnice.

BONUS VIDEO: Anketa sa kupcima na pijaci Zeleni venac

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Komentari

Vaš komentar