Građani koji kupuju stan na kredit, to rade jer nemaju dovoljno gotovine kako bi rešili stambeno pitanje, ali često previde sve troškove koje će morati da plate kada se upuste u ovaj proces. Pored učešća, koje je zapravo najveći trošak, tu je i veliki broj manjih, ali kada se sve stavi na gomilu, ko želi da kupi stan od 90.000 evra, treba momentalno da "spremi" više od 20.000 za sve troškove. Najveći deo tih troškova odlazi na učešće, ali se oko 2.500 evra na cenu stana dodaje za troškove samog odobravanja kredita i administracije.
Pored najveće noćne more svih onih građana koji žele da postanu vlasnici sopstvene nekretnine, učešća, tu su i troškovi poput naknade za obradu kredita i različitih naknada za katastar – sve to može da košta i po nekoliko stotina evra.
Kako bismo izračunali koliko je tačno novca potrebno da bi se pokrili svi propratni troškovi, koristili smo primer stana od 45 kvadrata, koji košta 90.000 evra.
Učešće je trošak koji zadaje prave muke potencijalnim kupcima nekretninam s obzirom na to da je ovo stavka koja najviše košta.
To je zapravo iznos u kešu koji je potreban da bi banka odobrila kredit klijentu.
PROČITAJTE JOŠ
Narodna banka Srbije (NBS) je još 2020. godine odlučila da je minimalno učešće za stambene kredite u našoj državi 10 odsto cene nekretnine, ali u praksi stvari funkcionišu drugačije, te većina banaka traži da iznos učešća ipak bude 20 odsto.
Dakle, kupac koji želi da pazari stan od 90.000 evra, moraće da izdvoji, u većini slučajeva, 18.000 za učešće, a potom će visina kredita biti 72.000.
Kada su u pitanju troškovi obrade kredita, oni zavise od banke, ali veliki broj njih zapravo ne naplaćuje ovu uslugu. Prosečan iznos obrade u onim bankama koje još uvek naplaćuju troškove obrade je 0,5 odsto od iznosa kredita, što je u ovom slučaju 360 evra.
Osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije (NKOSK) nije obavezno, ali može da bude korisno ukoliko korisnik kredita ostane bez posla. Tu postoji trošak od 30 evra za obradu zahteva, a potom korisnik plaća iznos premije osiguranja. Kako je pojašnjeno na sajtu NKOSK-a, premija osiguranja plaća se samo jednom, a cena zavisi od visine kredita i cene nekretnine.
U ovom slučaju, trošak će iznositi oko 1.000 evra.
Inače, postoje i osiguravajuće kuće kod kojih se osiguranje kredita ne plaća jednokratno već, primera radi, jednom mesečno.
Još jedna od stavki koja nije obavezna je osiguranje nekretnine. Ko odabere da plaća ovu stavku može da uradi i za 5.000 dinara godišnje, što je oko 43 evra.
Jedan od nekoliko troškova koje se odnose na upis u Katastar nepokretnosti je upis prava svojine. U principu, vlasnik stana treba da upiše pravo na korišćenje nekretnine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), taksa za zahtev za upis prava svojine iznosi 330 dinara, a sama promena imaoca prava koštaće 5.400, što je ukupno 5.730 dinara, odnosno 49 evra.
Potom sledi trošak za upis založnog prava, odnosno hipoteku, koja služi banci kao garancija da, ukoliko kupac ne bude mogao da nastavi sa otplatom kredita, ona može da proda nekretninu i na taj način ipak naplati ceo iznos pozajmice.
Ovaj trošak zavisi od iznosa kredita, ali na početku se plaća taksa za zahtev od 330 dinara.
U ovom slučaju, trošak za upis hipoteke biće 55.590 dinara, što je ukupno 55.920, odnosno oko 476 evra.
Poslednji trošak u ovoj kategoriji je izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti. Uz zahtev od 330 dinara, treba platiti još 550, navodi se na sajtu RGZ, što je ukupno 880 dinara, to jest 7,5 evra.
Sledeća kategorija su troškovi koji se plaćaju notaru. Prvi od njih je overa ugovora o kupoprodaji, a cena ovog koraka zavisi od cene nekretnine.
U primeru kojim se mi koristimo, u kojem nekretnina košta 90.000 evra, overa ugovora koštaće 11.520 dinara, odnosno 98 evra, navode u jednoj beogradskoj agenciji. Takođe, pre ovog koraka treba platiti stotinak evra za sastavljanje ovog ugovora od strane advokata.
Sledeći trošak odnosi se na overu založne izjave. To je zapravo izjava prodavca stana da se na njegovoj nekretnini zasnuje hipoteka, a nju sastavlja upravo notar, što je dodatni trošak od 7.920 dinara, odnosno oko 68 evra.
Poslednja stavka za koju je zadužen notar je potvrda o isplati kupoprodajne cene sa klauzulom intabulandi.
To je zapravo bezuslovna saglasnost za upis u Katastar, odnosno izjava prethodnog vlasnika kojom dozvoljava uknjižbu na drugi lice, košta oko 50 evra.
Jedan od troškova je procena vrednosti nekretnine, što je zapravo jedan od prvih koraka, a naplaćuje se po kvadratu.
Kako stan koji smo uzeli kao primer ima površinu od 45 kvadrata, ovo će koštati u proseku 50 evra.
Tu je i trošak izveštaja Kreditnog biroa, u kojem se navode svi podaci o trenutnim ili otplaćenim kreditima kupca stana, a to košta 246 dinara, odnosno 2,1 evra. Potrebne su i dve menice koje će koštati 400 dinara, odnosno oko 3,4 evra ukupno.
Dakle, kada se saberu svi troškovi koje ima kupac nekretnine koji stambeno pitanje rešava uz pomoć kredita, dolazi se do iznosa od oko 20.340 evra.
Kada se sve zbroji na samu cenu stana koji kupujete na kredit, dodajte još oko 2.500 evra za dodatne troškove. Spremite i keš za učešće.
BONUS VIDEO Beži kao Srbin od kredita – šta je razlog tome: Dušan Uzelac
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare