3
Za korisnike kredita u evrima konačno stižu dobre vesti pošto je Evropska centralna banka smanjila ključne kamatne stope, koje utiču na rate svih kredita u evrima – pa i onih u Srbiji. Ako inflacija nastavi da pada, a samim tim i da se smanjuju ove referentne kamate, dužnici bi već tokom ove godine mogli da osete u sopstvenim novčanicima.
Evropska centralna banka (ECB) konačno je, nakon pet godina, smanjila ključne kamatne stope koje direktno utiču na kredite u evrima, i to za 25 procentnih poena, tačnije sa rekordnih četiri na 3,75 odsto. Ovi procenti utiču na eurbor – kamatu po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac, a koja direktno utiče na visine rata svih kredita u evrima.
Upravo je eurbor zagoračavao život dužnicima. Jedna od mnogobrojnih korisnica stambenih kredita u Srbiji je i naša čitateljka Dragana P, koja se u martu 2022. godine zadužila kako bi rešila stambeno pitanje, a koja nije mogla ni da pretpostavi šta je čeka u bliskoj budućnosti. Ona je, naime, pozajmila od banke 100.000 evra na 15 godina, a prva rata koju je platila iznosila je 660 evra.
Međutim, na svaka tri meseca ovaj iznos je rastao, pa je Draganina rata porasla na neverovatnih 870 evra.
Olakšavajuća okolnost bila je to što je u međuvremenu, Narodna banka Srbije (NBS) donela je odluku da ograniči kamate na stambene kredite, pa je Draganina rata smanjena na 750 evra, koliko i sada plaća. S obzirom na to da ova odluka važi do kraja ove godine, svi oni koji su podigli kredite u evrima dugo priželjkuju dugoročnije rešenje – koje se, čini se, bliži.
Nakon što je ECB smanjila kamate, počeo je da pada euribor, koji direktno utiče na sve rate kredita indeksiranih u evrima. Konkretno, u ratu ulaze najčešće tromesečni ili šestomesečni euribor. Dakle, rate kredita sa varijabilnim kamatnim stopama usklađuju se na svakih tri ili šest meseci, a ukoliko euribor raste – rastu i rate. Euribor takođe utiče i na rate kredita sa fiksnom kamatom, konkretno na nove pozajmice.
A euribor konačno pada.
Konketno, tromesečni euribor iznosi 3,682, tri dana ranije bio je 3,686, a dan pre toga 3,7 odsto… Pre nekoliko meseci, tačnije u oktobru 2023, euribor je bio 3,951 odsto. Ovo je ujedno prvi pad euribora (koji je trajao duže od dana ili dva) još od 2022. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Što se tiče šestomesečnog euribora, njegova trenutna vrednost je 3,661 odsto. On je, inače, tokom prošle godine čak prešao četiri odsto. Ni šestomesečni euribor, kao ni tromesečni, pre ovoga dugo nije padao.
Ove promene jesu male i, nekome bi delovalo, beznačajne, ali za dužnike je svaki, pa čak i najmanji pad, značajan. Kako su ekonomisti više puta objašnjavali za naš portal, da bi korisnici stambenih kredita koje su sada ograničene, osetili pad kamata, euribor bi trebalo da padne na oko 1 odsto. To, naravno, ne može da se desi preko noći.
Međutim, krajem godine, situacija bi mogla da se promeni, a rate konačno da padnu.
Euribor je u junu 2022, po prvi put od 2015. godine dostigao pozitivnu vrednost, nakon što je, posle dostizanja istorijskog maksimuma od više od pet odsto 2008. godine, njegova vrednost sedam godina bila „u minusu“. ECB je tada, zbog rastuće inflacije u evrozoni, počela sa podizanjem ključnih kamatnih stopa, pa su, logično, rasle i rate kredita. U međuvremenu, Narodna banka Srbije donela je kratkoročno rešenje – ograničila kamate na stambene kredite, tako da one do kraja godine ne mogu da rastu.
Konkretno, NBS je donela odluku da zamrzne nominalne kamatne stope u periodu od oktobra 2023. do kraja 2024. godine, i to na nivo od 4,08 odsto za stare kredite, dok novi dužnici plaćaju bankarsku maržu od 1,1 odsto, na koju se potom dodaje euribor i tako se dolazi do nominalne kamate od oko pet odsto. Što se fiksnih kamata tiče, nomilana kamata može da bude najviše 5,03 odsto.
Ipak, druge vrste pozajmica koje takođe mogu biti u evrima, poput keš kredita, onih za refinansiranje ili kupovinu automobila, nisu obuhvaćene ovom odlukom, te je smanjenje euribora dobar znak.
BONUS VIDEO Zoran Grubišić o smanjenju kamatnih stopa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
