3
Dana 25. januara 2021. u javnosti je osvanuo niz internih dokumenata državnog preduzeća Telekom Srbija koja su upućivala na nameru i plan za zaključivanje sporazuma sa kompanijom Telenor koji bi za cilj ili posledicu evidentno trebalo imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Kako taj sporazum krši prava građana Srbije?
Piše: Miloš Ivković
Rečima predstavnika Telekom Srbije:
„[Ovaj sporazum] omogućava da se SBB potisne sa [tržišta Republike Srbije], da Telekom Srbija bude stabilno broj jedan u maloprodaji fiksnog interneta, ali i da u veleprodaji ostvari značajan prihod u budućnosti. Što se tiče sadržaja, tj. TV kanala [Telekom Srbije], kako se korišćenjem infrastrukture [Telekom Srbije] podrazumeva i korišćenje sadržaja [Telekom Srbije], omogućiće se potpuna dominacija sadržaja [Telekom Srbije] u odnosu na United Media kanale. Samim tim, ugovorom za pomenutu uslugu se stavlja tačka na poslovanje United Media kao i SBB-a u Srbiji (izvor: N1, 28. januar 2021.).“
U pogledu na gore iskazane namere državnog preduzeća Telekom Srbija razumno je postaviti niz pitanja. Prevashodno je važno raščlaniti i objasniti sadržaj relevantnog dela interne komunikacije Telekom Srbije (videti tačku 1 ispod), nakon čega je legitimno pristupiti pitanju zbog čega sporazumi ovakve prirode potencijalno ugrožavaju elementarna prava građana Republike Srbije (videti tačku 2 ispod). Na posletku se radnje Telekom Srbije i, u širem smislu, Republike Srbije moraju staviti u kontekst zakona Republike Srbije, osnovnih načela prava Evropske unije, te obaveza Republike Srbije po međunarodno-javnom pravu (videti tačku 3 ispod).
Značenje interne komunikacije Telekom Srbije
U pogledu svake pravno relevantne komunikacije, postavlja se pitanje koja je svrha nameravane radnje, na koji način bi se ta radnja sprovela, te ko je oštećen usled nameravane radnje.
Bez skrivanja iza semantike, te zamena teza koje kontinuirano obitavaju na nacionalnim frekvencijama u Republici Srbiji, očigledno je da je svrha radnji Telekom Srbije „potpuna dominacija sadržaja [Telekom Srbije] u odnosu na United Media kanale,“ te stavljanje tačke „na poslovanje United Media kao i SBB-a u Srbiji.“ Prostim jezikom rečeno, Telekom Srbija se ne bori sa SBB Grupom oko distribucije medijskih sadržaja, već ima za cilj gašenje sadržaja United Grupe. Paradoks se ogleda u sledećem: SBB Grupa je konkurent na tržištu Telekom Srbiji. United Grupa i gašenje sadržaja United Grupe kao jednog od retkih slobodnih medija u Republici Srbiji ni u kom slučaju nije u opsegu pravnog delovanja ili „tržišne utakmice“. Stoga je na samom početku zabrinjavajuće da radnje Telekom Srbije nemaju ništa sa borbom za tržište već su po svemu sudeći usmerene isključivo na ograničavanje slobode štampe, slobodnog pristupa informacijama, slobodu mišljenja, itd.
Način na koji bi se navedena ograničenja sprovela je takođe u najmanju ruku obeshrabrujuć. Naime, „većinski vlasnik kompanije Telekom Srbija je Republika Srbija sa 58,11% udela u vlasništvu. Pored Republike Srbije, vlasnici kapitala su Telekom Srbija a.d. Beograd sa 20% akcija, građani Republike Srbije sa 14,95% i zaposleni i bivši zaposleni Telekom Srbija a.d. Beograd i njegovog prethodnika sa 6,94%“ (izvor: Telekom Srbija, 27. april 2021). Stoga je imovina ovog državnog preduzeća kojom se raspolaže u ugovoru sa Telenor-om direktno ili indirektno imovina građana Republike Srbije. Ukoliko se ta imovina potencijalno zloupotrebljava na štetu osnovnih prava ne samo SBB Grupe i United Grupe, već i, što je još važnije, samih potrošača, tj. građana Republike Srbije, onda se čak prima facie dovodi u pitanje osnovna obaveza Telekoma Srbije da raspolaže svojom imovinom i radnjama na pravno dozvoljen način i u interesu građana Republike Srbije.
U skladu sa navedenim, te već preliminarno, moguće je zaključiti da su potencijalno oštećeni svi građani Republike Srbije, te SBB Grupa i United Grupa.
Zbog čega bi građanin Republike Srbije, koji se bori za svoja prava na svakom koraku, morao da posveti pažnju pitanju radnji Telekoma Srbije. Pa zar nije ovo sve borba velikih za profit, kako to informisano šire neki predstavnici medija u Republici Srbiji? Navedeno pitanje je izuzetno opasno i neprimereno, jer krije stvarni opseg potencijalnih posledica radnji Telekoma Srbije.
Neophodno je razumeti da se svaki slobodni medij u svetu primarno finansira od svojih gledalaca. Na taj način, nezavisnost medija ostaje osigurana, jer nije neophodno podilaziti vladajućim strukturama ili korporativnim interesima radi obezbeđivanja opstanka na tržištu. Kao naknadu za sredstva uložena u određeni medij, gledaoci bi trebalo da dobiju kvalitet programa definisan kroz objektivnost informacija i kontinuirani rad na novim sadržajima. Poverenje gledalaca je ujedno i garancija da medij ne sme da umanji kvalitet svoje programske šeme ili ograniči svoju objektivnost.
Radnje Telekom Srbije sa namerom da ograniče poslovanje United Grupe upravo se kose sa osnovnom premisom slobodnog tržišta i prava gledalaca, tj. građana Republike Srbije, koji usled kvaliteta daju poverenje United Grupi.
Ukoliko se radnjama Telekoma Srbije zaista na protiv prirodni način drastično umanji učešće SBB-a u tržištu medijskih sadržaja, onda će efekat upravo i biti stavljanje tačke „na poslovanje United Media kao i SBB-a u Srbiji.“ Zvuči drastično, čak i ekstremno, ali navedeni zaključak je pitanje proste matematike i logike, a nikako mišljenja. Smanjenje učešća u tržišnom udelu neophodno umanjuje prihode SBB Grupe, a time i United Grupe. Suočeni sa umanjenim prihodima, odgovorni urednici će morati ili da nađu način da uštede, ili da prisegnu drugim načinima finansiranja. Nebitno za koju od opcija se odluče, neophodno će patiti kvalitet programa. Naime, ušteda u bilo kom pogledu podrazumeva drastično smanjenje kvaliteta programa. S’ druge strane, drugi načini finansiranja, kao npr. državne subvencije, će nesporno voditi gubitku objektivnosti. Kako god gledali na problem, gledaoci će izgubiti svoje povrenje, prestati da finansijski podržavaju rad SBB-a i United Grupe, što neumitno vodi gašenju jednog od retkih slobodnih medija u Republici Srbiji.
Šteta za građane time potencijalno postaje nenadoknadiva, jer bi objektivan promatrač morao da postavi pitanje koja alternativa preostaje da bi se zaštitila sloboda štampe, slobodni pristup informacijama, sloboda mišljenja, itd.
Zakonski okvir
Član 1 Zakona o Zaštiti konkurencije (Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013), jasno definiše da se zaštita konkurencije na tržištu Republike Srbije vrši „u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, a naročito koristi potrošača.“ Obzirom na do sada izvršenu analizu jasno je da potrošači po svemu sudeći nemaju korist od nameravanih radnji Telekom Srbije, naprotiv.
Član 10 istog zakonskog akta navodi zabranu restriktivnih sporazuma koji su definisani kao „sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije.“ Po slovu zakona dovoljno je da je cilj određenog sporazuma usmeren na značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Stoga je od koristi vratiti se na matematiku:
Po podacima RATEL-a za 2020. godinu, Telekom Srbija učestvuje u tržištu distribucije medijskih sadržaja sa 29.2%. Telekom Srbija je 1. novembra 2018. godine, „zaključenjem ugovora o kupovini i prenosu udela u ukupnom osnovnom kapitalu MOJA SUPERNOVA d.o.o. Beograd, postao jedini član ovog privrednog društva, sa 100% učešća u njegovoj vlasničkoj strukturi“ (izvor: Telekom Srbija, 14. septembar 2020.). Moja Supernova d.o.o. učestvuje u tržištu distribucije medijskih sadržaja sa 14.8%. Stoga, Telekom Srbija sa svojom kćerkom kompanijom Moja Supernova d.o.o. je drugi najveći operator u Republici Srbiji sa učešćem u tržištu od 44%.
Samo 1,5% više učešće u tržištu ima SBB Grupa. Stoga, ukoliko bi državno preduzeće Telekom Srbija svojim radnjama omogućilo „da se SBB potisne“ tržišta Republike Srbije, a time i „potpuna dominacija sadržaja [Telekom Srbije] u odnosu na United Media kanale“ što bi dovelo do stavljanje tačke „na poslovanje United Media kao i SBB-a u Srbiji“ onda se de facto govori o nameri monopolizovanja tržišta. Slamanje SBB Grupe u Republici Srbiji u korist Telekom Srbije dovodi Telekom Srbije u poziciju da kontroliše sadržaj 89,5% programa na tržištu. Jednostavnim rečnikom, država bi svojom firmom kontrolisala celokupno tržište medijskog sadržaja.
Očito upitna pravna valjanost radnji Telekoma Srbije se može u širem smislu analizirati i kroz pravo Evropske unije. Glavne odredbe prava konkurencije Evropske unije utvrđene su u članovima 101. i 102. Ugovora o funkcioniranju Europske unije, tj. ustavnopravnim okvirom za pravo Evropske unije. Navedene odredbe bi u svakom slučaju morale biti poštovane, ne samo iz razloga što je Republika Srbija zemlja kandidat za status članice, već i zbog toga što član 73 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zaključenog između Republike Srbije i zemalja članice Evropske unije izričito obavezuje Republiku Srbiju da osigura ukidanje sporazuma kakvi su oni nameravani od strane Telekoma Srbije.
Na posletku, važno je napomenuti da je United Grupa zajedno sa SBB-om 4. februara 2021. registrovala arbitražnu tužbu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu. Ukoliko bi Republika Srbija izgubila ovaj spor, za šta postoje snažni osnovi, građani Republike Srbije bi snosili teret naknade štete direktno iz budžeta.
Pitanje slobode medija nije pitanje o kojem može da se diskutuje. Mediji su ili slobodni i objektivni ili zarobljeni i u službi interesa. Obzirom na jasne namere Telekoma Srbije, te propust Agencije za zaštitu konkurencije da autoritativno deluje, jasno je da se osnovna pitanja zaštite potrošača, investitora i slobodnih medija sele u inostrane sudove i institucije. Šta to govori o pravnom sistemu Republike Srbije, je pitanje na koje nema potrebe odgovarati. Svi mi živimo sa svojom profesionalnom etikom i ličnim moralom, te posledicama ignorisanja istih kada je bilo važno imati stav, a ne živeti u strahu. Jer svaki dalji korak u istom smeru je samo veći pad.
*Autor teksta je Miloš Ivković, MA (Univerzitet Salcburg), LLM (Univerzitet Bon), LLM (Univerzitet Vašington)
Međunarodni arbitražni sudija / Predavač međunarodno-javnog prava (SAD i RF)
Nosilac nagrada Desanka Maksimović i Borislav Pekić
Đak generacije XIII beogradske gimnazijeTekst je zasnovan na javno dostupnim informacijama. Ne prejudicira ishod pravnih sporova. Korišćenje u političke svrhe bez dopusta autora isključeno.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
