Odmah nakon što je prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Muhamed bin Zajed za gotovo upola cene dobio hotel na Kopaoniku, dok se za srpsku stranu ne zna da li je i čime nagrađena, usledio je prvi ozbiljniji posao sa arapskim partnerima – privatizacija Jat ervejza.
Za partnera koji bi trebalo da podigne domaću avio-kompaniju već utonulu u dugove, izabran je Etihad koji je upravo tada gradio novu poslovnu strategiju čija je osnova bila okupljanje manjih kompanija.
U startu se postavljalo pitanje koliko je to dobar posao, piše Danas.
Naime, za 51 odsto udela u novoosnovanoj Er Srbiji iz budžeta je izdvojeno 90 miliona dolara uz obavezu da će biti namireni prethodni dugovi Jata od 237,7 miliona dolara.
Od tog iznosa, odmah je otpisano više od 137 miliona dolara obaveza prema državnim firmama i institucijama.
Takođe, iz državne kase planirano je da se u naredne tri godine izdvoji još 326 miliona dolara kao pomoć firmi da započne uspešan prodor.
Etihad je, umesto direktnog ulaganja, pozajmio Er Srbiji 40 miliona dolara koje je kasnije konvertovao u svoj udeo – 49 odsto.
Pri tom, ugovorima koji nikada nisu objavljeni, osim nekih delova u čiju se originalnost sumnja, predviđeno je da Etihad postavi kompletan menadžment, čije su plate, određene prema standardima u Abu Dabiju, fakturisane Er Srbiji a refundirala ih je Vlada Srbije.
Sve odluke donosilo je tako oformljeno rukovodstvo bez ikakvog uticaja srpske Vlade ili domaćih stručnjaka.
Problematičan je bio i način širenja flote Er Srbije, koja se očekivala od Etihada, jer su umesto novih aviona, iznajmljena dva stara Erbasova koji su potom dati u podzakup domaćoj avio-kompaniji po ceni koja je bila tri puta veća nego što je za nju platio arapski partner.
Poseban udar na poslovanje tako privatizovane kompanije bila su dva kredita koja je 2015. i 2016. odobrio Etihad – jedan od 56,5 drugi 63 miliona dolara, sa izuzetno visokom kamatom od 6,55 odsto i troškovima obrade teškim po čak 7,5 miliona evra.
Poređenja radi, u tom periodu krediti su se na finansijskom tržištu mogli naći sa prinosom i manjim od 2,5 odsto.
Samo na ime kamate po svakom kreditu dug prema Etihadu uvećan je za 20 odnosno 23 miliona dolara.
Država se nadala da će otplatu tih kredita, dospelih u junu prošle i maju ove godine olakšati Etihad kao suvlasnik, ali predlog da zbog teškoća poslovanja izazvanih pandemijom otpiše 82 odsto duga, jednostavno je odbijen.
Praktično, Etihad se povlači iz posla sa Srbijom.
Vlada je 30. decembra prošle godine uplatila 100 miliona evra u zamenu za njihovih 31 odsto akcija tako da je sada struktura promenjena, pa država ima 82 odsto, a arapska kompanija 18.
Na čelu Er Srbije i dalje je Britanac Dankan Nejsmit, pomaže mu Branislav Malović dok su u Nadzornom odboru četiri člana koje je imenovao Etihad a pet je dala Vlada Srbije, među njima je i savetnica za medije predsednika Srbije, Suzana Vasiljević.
Inače, Nejsmit je na čelu Er Srbije zamenio Daneta Kontića, koji je baš u vreme kada je grupacija Etihad zabeležila minus od dve milijarde dolara, jednostavno „nestao“.
Novi direktor je pre ove funkcije bio finansijski rukovodilac Al Italije, koja je bankrotirala nakon što je pravila dnevno gubitak od milion dolara.
„Suština problema je to što je Etihad pokušao da napravi model koji Svis erlajnsu nije uspeo krajem prošlog milenijuma. I oni su pokušali da investiraju u manje kompanije koje su bile pred bankrotom, verujući da će moći da ih podignu, ali je grupacija posle nekoliko godina bankrotirala. Etihad je mislio da će u tome uspeti iz dva razloga. Prvo, jer su „vlasnici bunara nafte“ imali dosta para, a drugo, od tri vodeće kompanije iz tog dela sveta Etihad je bio najmanji, bitno je zaostajao i verovao je da će okupljanjem manjih prevoznika uspeti da popravi svoju poziciju. Cela je grupacija, međutim, propala. Etihad je neko vreme skrivao svoje finansijske podatke, falsifikovao je činjenicu da je zbog tih kompanija bio u ozbiljnim gubicima a 2017. čak pred bankrotom. Sada govorimo o minusu od 2,5 milijarde dolara a jedna milijarda gubitka u vazdušnom saobraćaju je novac koji kompanije ne mogu vratiti“, kaže za Danas Alen Šćuric, vlasnik i urednik regionalnog avio portala Zamaaero, koji dodaje da se Etihadu, na kraju priče, nagomilao gubitak od pet milijardi dolara pa je još uvek pred bankrotom.
Naglašava da su potpuno promenili politiku, postali su jedna mala i nebitna azijska kompanija, rešili su se svih pridruženih prevoznika koji su ili prodati poput Virdžin atlantika ili su bankrotirali kao Al Italija, Džet, Darvin, dok je pitanje dana kada će se to desiti i Er Sejšelsu. Da država nije ubacila 240 miliona evra, bankrotirala bi i srpska nacionalna kompanija, tvrdi Šćuric.
„Srbija je mogla da izabere i drugi put. Da je tako veliki novac uložila u Jat, od te kompanije se moglo nešto napraviti, ali pod uslovom da nemate nepotizam, ne uhlebljujete partijske ljude, ne zapošljavate preko mere i kadrove koji posle loše upravljaju novcem, razbacuje se, krade. U Evropi imate kompanije koje su se same pribrale, poljski Lot, pa Baltik, „upucali“ su neki novac, ne veliki, ali su doveli novi menadžment koji je iz korena promenio poslovanje“, navodi naš sagovornik.
Kaže kako se boji da u Srbiji bez „tutora“ to nije bilo moguće a da li se dobilo ili izgubilo druga je priča.
„Etihad je prilično izmuzao Er Srbiju. Uzeo je stravičan novac i to ne samo zbog kredita koji su bili abnormalno loši, niti zbog novca koji je trebalo da vrati jer je vlasništvo stekao pozajmicom a ne investicijom, nego i zbog činjenice da su se bitno skuplje iznajmljivali avioni za Er Srbiju, da su se školovali ljudi po jako visokim cenama u Abu Dabiju, da se promenila flota što je ozbiljan izdatak, da su se radili neki zajednički projekti tipa kol centri gde se brinulo samo o Etihadu, da su neke službe otišle u Abu Dabi, izgubila ih je Er Srbija i kasnije je trebalo je jako puno energije i sposobnosti da se to vrati u Beograd. Da je Jat sam ušao u taj posao danas bi bio u mnogo boljem stanju, manje bi se novca izgubilo, imao bi više za razvoj. Mislim da je ta svota, a govorimo o oko 700 miliona evra koliko je Srbija uložila u projekat sa Etihadom, morala doneti daleko veće benefite“, zaključuje Scuric.
Nekadašnji direktor Jat ervejza, Predrag Vujović, kaže za Danas da je čitav taj koncept privatizacije bio pogrešan jer je u startu vrlo grubo eliminisano znanje domaćih stručnjaka koji su se u nacionalnom avio-prevozniku gradili pet decenija. To se odnosi ne samo na premise u uspostavljanju partnerskog odnosa, nego i na druge aspekte poslovanja, nabavke aviona, definisanje linija, tarife…
„Taj posao bio je uvod u arapske investicije, pre svega Beograda na vodi, da se vidi reakcija. Prednost je data menadžmentu firme koja je poslovala u avio-prevozu tek sedam godina i gubitak se beleži od prvog dana. Kada najprofitabilnije linije, koje je Jat imao ranije, nisu uključene u Er Srbiju, onda to ne može da uspe. Posledica je zvanično 72 miliona dolara gubitka u prošloj godini a kumulativno, što niko ne zna bez uvida u podatke kompanije, pominje se od pola milijarde do 800 miliona. Tačan iznos ne može da se utvrdi, ali evidentno je da na godišnjem nivou minus iznosi između 50 i 70 miliona“, kaže Vujević i pita zašto se sada, kad Etihad odlazi, ne objave ugovori koje je Vlada sa njim sklopila.
Koliko je tačno koštalo partnerstvo sa Etihadom, nemoguće je izračunati jer su neki izdaci iz državne kase zamaskirani kao otplata ranijih obaveza, nešto je dato po konkursu za subvencionisane linije, deo se odliva kao refundiranje troškova za plate menadžmentu, ne zna se koliko košta povlašćena pozicija na beogradskom aerodromu, niti nadoknada za gorivo koju delom pokriva Vlada. Ono što se zna, jeste da je osim 90 miliona dolara datih za većinski udeo u Er Srbiji, država izdvojila i 93,2 miliona za otpremnine zaposlenima koji su proglašeni za višak u Jat ervejzu i Jat keteringu, izmiren je dug od 13 miliona dolara Aerodromu, 23,5 miliona dolara dato je za restrukturiranje kompanije i 40,2 dolara miliona za delimično pokriće drugih gubitaka. Vlada se, osim toga, obavezala i da do 2016. uloži još 326 miliona evra za bolje pozicioniranje nove avio-kompanije, pri čemu sve ove uplate nisu imale uticaja na vlasničku strukturu. Obaveza Etihada bila je da u istom periodu uplati 60 miliona dolara.
Bonus video: Najveće avionske nesreće
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare