Srđan Milovanović je magistar ekonomskih nauka, koji je 2005. godine počeo da radi u najvišoj finansijskoj instituciji u državi, Narodnoj banci Srbije, kao supervizor osiguranja. Milovanović je vodeći autor Zakona o osiguranju kakav danas poznajemo. Ovo bi mogla da bude priča o doprinosu koji je jedan stručnjak dao zakonskoj regulativi naše zemlje. Ali nije. Ovo je priča o mobingu koji je pretrpeo i o tome kako je hrabro protiv njega ustao i na sudu prvostepeno “dobio” guvernerku Jorgovanku Tabaković lično.
Loš položaj zaposlenih u Srbiji je nešto o čemu se, pogotovo u poslednje vreme, govori glasnije nego ikada, a ipak, veliki broj ovih priča ne dobije nikakav prihvatljiv epilog.
Srđan Milovanović, sagovornik “Nove” odlučio je da njegov slučaj ne bude samo jedan u nizu takvih – optužio je Jorgovanku Tabaković za mobing.
Milovanović za “Novu” kaže da u NBS radi još od 2005. godine, da je zaposlen na javnom konkursu, kao supervizor osiguranja, a upravo on je vodeći autor Zakona o osiguranju, kao i većine njegovih podzakonskih akata.
“Prvi problemi sa aktuelnom guvernerkom NBS počeli su 2014. godine, kada sam postao direktor odeljenja, nasledivši penzionisanog kolegu, ali gotovo istovremeno je preko veze doveden jedan potpuno nekompetentan čovek na mesto generalnog direktora supervizije osiguranja. Guvernerka Tabaković od mene je tražila da radim umesto njega jer on nije imao nikakvog prethodnog dodira sa pojmom osiguranja. Ja sam to trpeo neko vreme, bio sam čak i zamenik generalnog direktora, pa sam tražio da se to prekine, ali oni to nisu hteli. Tada su počeli prvi sukobi. Napustio sam mesto zamenika, svojom voljom, ali me Tabaković nije ostavljala na miru. Tražila mi je da radim tuđi posao čak i za vreme godišnjeg odmora”, priča Milovanović.
Kako sagovornik “Nove” navodi, situacija je kulminirala na samom kraju 2018. godine.
PROČITAJTE JOŠ
“Tada su od mene tražili da radim određene nezakonite stvari, da prilagođavam analize rizičnog profila društava za osiguranje nečijim željama, a ne stvarno procenjenim rizicima. Nisam pristao, nakon čega je došlo do određenih nasilnih događaja tokom mog godišnjeg odmora, jer oni takve stvari najčešće rade onako ‘s leđa’. Tada je moja rukovodeća ovlašćenja po nalogu guvernerke uzurpiralo jedno neovlašćeno lice i tom prilikom su lažirani podaci za koje sam ja bio nadležan, kao tadašnji rukovodilac odeljenja. Taj falsifikovani dokument je usvojen na Izvršnom odboru NBS kao plan kontrola društava za osiguranje za narednu godinu, jer je neovlašćeno tamo odnet i predstavljen kao produkt rada mog odeljenja, što nije istina tako da nadležno telo nije ni dobilo priliku da se izjašnjava o autentičnom dokumentu. Ja sam se protiv toga pobunio i ekspresno sam, već prvog radnog dana 2019. godine, smenjen, ali pošto nije bilo zakonskog osnova za moju smenu, izmenjena je organizacija i sistematizacija kako bih ja ‘nestao’. A te izmene su bile protivne zakonu, jer je njime jasno definisano da mora da postoji posredan i neposredan nadzor nad osiguranjem, a ne tzv. prudencijalni, što je izmišljen i nezakonit termin”, priča Milovanović.
On je tada, jedini od 56 zaposlenih iz nadzora nad osiguranjem, prebačen na fiktivno radno mesto, gde je praktično u izolaciji, izdvojen od svih kolega, proveo godinu i po dana. Kako tvrdi, sve to vreme proveo je bez komunikacije sa ostalim zaposlenima, bez posla. Nije pozivan na sastanke, niti seminare. Neposredni rukovodilac bila mu je guvernerka Tabaković lično, koja je s njim odbijala svaki kontakt i ignorisala svako obraćanje.
Poruka je bila jasna. Milovanović je shvatio da treba da ode iz NBS.
Ipak, on nije otišao, jer, kako kaže, želi da se bori za očuvanje profesionalizma i dostojanstva na radnom mestu.
“Ja to nisam hteo da uradim, već sam podneo tužbu. Iscrpeo sam sve interne mogućnosti da rešim problem. Taj postupak je krenuo 2020. godine, nešto malo pre nego što je korona izbila i trajao je pune tri godine. Oni su prvo pokušavali da se kao nagode, ja sam to odbio, pa su me prebacili na neko drugo mesto koje je nešto bolje i gde nemam neposredni kontakt sa Tabaković, ali ja tužbu nisam povukao. Moj suštinski zahtev od početka spora je bio isključivo jedan – povratak zakonitosti”, priča Milovanović za “Novu”.
Izneti su dokazi, saslušani su svedoci, sve je teklo onako kako to uglavnom bude na suđenjima.
“Viši sud je presudio u moju korist. U toj presudi se navodi da je lično Jorgovanka Tabaković prekršila Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Naloženo je i da NBS otkloni uzroke nezakonitog zlostavljanja. Kada je stigla prvostepena presuda, ja sam od rukovodstva NBS tražio da uspostave pređašnje stanje, da se vrate u zakonske okvire, kako bismo tu priču negde zatvorili. Nakon toga sam, međutim, dobijao pritiske, uvrede, pretnje, da ću da odgovaram disciplinski i ne znam ni ja šta više. To je dolazilo lično od Tabaković, ona je čak donela i odluku kojom me kažnjava smanjenjem zarade “zbog uznemiravanja funkcionera”. Zamislite situaciju da nekome napišete jedan mejl i tu kažete da mora da se poštuje zakon, a ta osoba vam odgovori da to smatra uznemiravanjem i još vas kažnjava zbog toga. Ja sa takvim ljudima zaista nemam više o čemu da razgovaram. NBS, koja već odavno funkcioniše ne preko jakih stručnih službi, već pod apsolutnom ličnom kontrolom svega i svakoga od strane aktuelne guvernerke”, priča Milovanović.
“Utvrđuje se da je (Milovanović, prim. aut) pretrpeo zlostavljanje na radu kod tužene Narodne banke Srbije, tako što je zakonski zastupnik tužene – guverner Jorgovanka Tabaković, u periodu od 3. januara 2019. godine do 9. juna 2020. godine, tužiocu na neposredan i posredan način protivzakonito pogoršala uslove rada, stvorila ponižavajuće i neprijateljsko okruženje, stavila tužioca u položaj potpune izolacije i time na direktan način dovela do povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, kao i zdravlja tužioca, a sve kako bi navela zaposlenog da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos, što je tužena Narodna banka Srbije dužna da prizna i trpi”, navodi se u presudi Višeg suda u koju je “Nova” imala uvid.
U presudi se navodi i da se usvaja Milovanovićev zahtev da se NBS zabrani dalje vršenje zlostavljanja. Takođe, za pretprljene duševne bolove usled povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, NBS je, prema presudi, trebalo da našem sagovorniku isplati 150.000 dinara.
NBS se žalila na prvosepenu presudu.
“Apelacioni sud je velikom brzinom doneo rešenje kojim se nalaže ponovno suđenje, što je i dalje u toku, borba traje”, nastavlja priču Milovanović.
U rešenju Apelacionog suda, u koji je “Nova” takođe imala uvid, navodi se da je žalba NBS osnovana.
Kako se navodi u rešenju, presuda kojom se traži utvrđenje da je Milovanović pretpeo zlostavljanje na radu ne sadrži konkretne radnje, „već je u istoj samo citirana odredba člana 30 Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu“.
Da progovori, Milovanovića su inspirsale višenedeljne priče o sprečavanju nasilja.
“Ja neću više njima da činim uslugu tako što ću da krijem sve od javnosti. Neću da krijem ni zbog katastrofalnog stanja i odnosa prema stručnim ljudima u mojoj instituciji, ali ni zbog građana kojima je potrebna zakonita, ozbiljna, profesionalna i kvalitetna supervizija osiguranja”, odlučan je Milovanović.
Tretman koji sada naš sagovornik ima na poslu nije vise eksplicitan mobing kakav je bio, s obzirom na to da je u toku sudski postupak. Ali, generalno, tretman je loš, kao i prema, kako Milovanović kaže, svim ljudima koji imaju lični i profesionalni integritet. On dodaje da među nižim rukovodiocima ima divnih ljudi, ali njima su oduzete sve ingerencije i o svakom pitanju faktički odlučuje samo jedna osoba.
Govoreći o podršci koju je dobio od kolega, Milovanović ističe da je strah među njima veliki, ali se hrabre osobe svuda nađu. Tako su njegove dve koliginice na sudu svedočile u njegovu korist. A podršku je dala i žena koja ipak više ne radi u centralnoj banci.
“Ona je bila moja zamenica kada je rađeno pomenuto lažiranje dokumenata, mlada osoba i najveći stručni potencijal s kojim sam imao prilike da radim, ali koju su, nažalost, vrlo brzo nakon moje smene i izgnanstva iz supervizije osiguranja ‘oterali’ iz NBS, a to je najbolji pokazatelj totalne nebrige za stručni kadar, koji se više ne doživljava kao resurs, već kao smetnja”, kaže Milovanović.
Dodaje na kraju da je svestan i činjenice postojanja propisa koji daje mogućnost uzbunjivanja javnosti, posebno zbog toga što je mobing pretrpeo upravo nakon otpora nelegalnim radnjama.
Redakcija “Nove” kontaktirala je Narodnu banku Srbije, koja se pozvala na član 8. Zakona o uređenju sudova, koji između ostalog propisuje da je “zabranjeno korišćenje javnog položaja, medija i javnog istupanja, kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka”. Stoga je centralna banka odlučila da se, do okončanja ponovljenog suđenja, neće oglašavati.
BONUS VIDEO Politički mobing na palanački način
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare