Oko 40 odsto građana Srbije veoma pogođeno inflacijom

Generalni direktor agencije „Imas“ Ansgar Loner rekao je novinarima u beogradskim prostorijama „Erste“ banke da je istraživanje sprovedeno na 510 ispitanika, a da je osam odsto istaklo da je njihov finansijski status drastično pogođen inflacijom, a 31 odsto veoma pogođen.Prema tom istraživanju, 20 odsto ispitanika je kazalo da je veoma osetilo inflaciju, 37 prilično, a samo dva odsto ispitanika je navelo da inflaciju nije osetilo uopšte.„Istraživanje je sprovođeno u junu i julu, a da smo ovo pitanje postavili u septembru ili oktobru, verovatno bismo videli povećanje procenata onih koji osećaju posledice“, istakao je Loner.Skoro polovina ispitanika kazala je da se njihova finansijska situacija pogoršala u prethodne dve ili tri godine, dok je 10 odsto njih reklo da je došlo do poboljšanja.Po Lonerovim rečima, situacija je prethodnih godina bila relativno stabilna, čak i u vreme pandemije korona virusa, ističući da je 2021. godine čak viđeno i određeno poboljšanje.„A kada je 2022. godine došlo do konflikta u Ukrajini, situacija se pogoršala. Sada je 45 odsto ljudi koji smatraju da se njihova finansijska situacija pogoršala, a po prethodnim istraživanjima ta brojka je bila 25 do 30 odsto“, kazao je on.Istraživanje je obuhvatilo i navike štednje u bankama, a Loner ističe da sedam od deset građana Srbije smatra da je štednja važna, kao i da je ta brojka konstantna godinama.On je istakao da oko 43 odsto ispitanika ne štedi uopšte, što je konstantan broj i dodao da 32 odsto građana štedi u kešu, što je porast u odnosu na ranije godine.Kada su u pitanju iznosi štednje, istraživanje je pokazalo da se u proseku mesečno štedi 5.516 dinara, što je pad u odnosu na 2021. godinu, kada je ta cifra iznosila 5.668 dinara, ali još uvek veća od 2020. godine, kada se na mesečnom nivou štedelo 5.210 dinara.Loner je istakao podatak da je četvrtina ispitanika od onih koji štede zadovoljna iznosom koji štedi, ali da 40 odsto njih nije.Više od polovine građana banke i druge finansijske institucije vide kao glavni izvor informacija i smatra da oni treba da edukuju građane i obezbede finansijsku pismenost.Sa druge strane, samo pet odsto ispitanika smatra da je dobro poznaje tu temu, a 40 odsto smatra da je ne poznaje dovoljno.„Nakon kovida je finansijsko tržište još teže za razumevanje, iako je pre toga bilo poprilično stabilno“, kazao je Loner.Direktor Regionalnog centra Novi Sad „Erste“ banke Nino Stameski istakao je da je prosečni štedni ulog oročenog depozita u toj banci iznosi 18.500 evra, a oročenog depozita u dinarima 1,6 miliona.On je istakao da je u odnosu na prethodnu godinu zabeležen rast prosečnog dinarskog depozita od 140 odsto, i dodao da je, zaključno sa 31. avgustom ove godine oročeno više od tri milijarde dinara u dinarskoj štednji i više od 107 miliona evra u deviznoj štednji.Stameski je naveo da je smanjen broj oročene štednje, ali da je došlo do rasta štednje „po viđenju“, što vidi kao posledicu rata u Ukrajini i rasta inflacije, ali ističe da se situacija u poslednje vreme vratila na standard.„Građani su na krizu reagovali očekivano, podigli deo depozita, ali su ga ubrzo vratili u banke i sada imamo stabilnu situaciju“, kazao je on.BONUS VIDEO - Stariji Beograđani o povećanju penzija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketapovecanjepenzijeiposkupljenjedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4478569"]