Tradicionalna nedelja štednje prolazi gotovo neopaženo - banke su se nekada u ovom periodu godine utrkivale koja će da ponudi bolje uslove za štedne uloge, a sada se uglavnom govori o kamatnoj stopi koja je povećana u odnosu na doskorašnje minimalne prinose. Ipak, ni takva uvećana kamata ne dostiže stopu inflacije, pa se postavlja pitanje, bar za one koji imaju višak novca - šta sa tim viškom da urade.
„Ove godine su banke ponudile malo bolje uslove za štednju, sada su kamate od dva do tri odsto za evre i oko pet odsto za dinare“, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica.
Štednja u dinarima, kaže za N1, ima prednosti.
„Prvo, nije opterećena porezom na kamatu. Druga stvar koju građani često zanemaruju jesu transakcioni troškovi – kada štedite u evrima prvo ćete ih kupiti, a potom kada ih podignete, pretvorićete u dinare da bi ih potrošili. Te dve konverzije skoro da pojedu sve što bi vam banka dala“, naglašava Uzelac.
Teško je proceniti štednju građana.
„Mi danas možemo samo da pričamo o depozitima u bankama, koji fluktuiraju. U odnosu na pre par godina štednja jeste veća, ali ne i u odnosu na prethodnu godinu – imamo podatak da se dinarska štednja smanjila. Takođe, nema slobodnog sefa u bankama, pa kad spojite te dve informacije, jasno vam je da građani nisu toliko zadovoljni uslovima koji dobijaju na štednju“, ocenio je Uzelac.
PROČITAJTE JOŠ
Koncept investiranja, za one koji imaju višak novca, na ovim prostorima je mlad, građani se ne razumeju, a nema ni mnogo opcija za investiranje.
„Neće ih ni biti dok nisu spremni investitori, a investitori nisu samo oni u crnim uskim majicama ispred građevine, možete investirati i u berze, u poljoprivredu, akcije na stranim berzama, neki kažu može da se investira u zlato. U zlato se ne investira, tu se čuva novac“, kaže Uzelac i dodaje da treba investirati u nešto što razumete – za nekoga je to gajenje maline, a nekome digitalni biznis.
Zato je, dodaje, investiranje u nekretnine najčešće kod nas.
„Ljudi to razumeju – mada tu postoji mana, potrebno je mnogo novca, pa se ljudi ponekad udruže kako bi investirali u biznise, nekretnine ili nekretnine kao biznise“, kaže Uzelac.
BONUS VIDEO: dr Bogdan Stamenković: Mnogi dižu i kredit za blistav osmeh
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar