Hvala Vladi Srbije: Uzmeš 60 evra pomoći - vraćaš 62

Danas je počela prijava na portalu Uprave za trezor za novčanu pomoć države u iznosu od 30 plus 30 evra, u okviru trećeg paketa državne pomoći građanima zbog krize izazvane pandemijom koronavirusa.Kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, prvi deo od 30 evra svim penzionerima će biti isplaćen 6. maja a punoletnim građanima u periodu od 12. do 20. maja. Drugi deo od 30 evra na račune građana bi trebalo da legne novembru, dok će u septembru penzioneri dobiti i dodatnih 50 evra.Fiskalni Savet je u Oceni Predloga rebalansa budžeta Republike za 2021. godinu naveo da će to državu koštati 450 miliona evara i taj deo trećeg paketa antrikriznih mera ocenio kao “ekonomski najmanje opravdan”.Kao prvi problem sa isplatom novčane pomoći građanima, Fiskalni savet navodi činjenicu da “za nju nema raspoloživih sredstava u budžetu, što znači da svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže uz kamatu da bi im se sredstva isplatila.”Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, ekonomista Milan Ćulibrk kaže za Nova.rs da je dodela 30 plus 30 evra “jedana od najgorih i najneodgovornijih mera”, pri čemu se kod građana Srbije stvara i potpuno pogrešno uverenje da je država njima nešto poklonila.“Država stvara privid da građani nešto dobijaju besplatno. U ekonomiji nema besplatnog ručka i ovaj “poklon” će mnog koštati, ne samo ove generacije nego i buduće generacije”, objašnjava Ćulibrk i dodaje:“Verujem, kada bi se u Srbiji organizovao referendum sa pitanjem: ‘Da li pristajete da vam u novembru država isplati 30 evra a da vi sledeće godine vratite 31 evro?’, da niko ne bi pristao da uzme takav ‘poklon’”.Objašnjava na koji način se dolazi do 31, odnosno 62 evra, koliko će građani morati da vrate:“Verujem da će država uzeti dugoročni kredit uz kamatu od 3 odsto godišnje. Kad se sve sabere građani koji su dobili 60, na kraju će vratiti 62, 63 evra, a građani koji su dobili 110, vratiće 115 ili 116 evra.”Novac će, kako kaže, građani vraćati na različite načine, kroz porez, a jedan od njih je plaćanje PDV-a prilikom kupovine proizvoda.

Što se tiče benefita države, podseće da je računica srpskih zvaničnika da će se sav novac koji budu uplatili građanima direktno vratiti u budžet, jer će građani više kupovati domaće proizvode.Računica Fiskalnog saveta, međutim, pokazuje da je kod novčane pomoći od po 100 evra, kroz veću naplatu poreza, u budžet vraćeno svega 10 odsto, što predviđa i sad.“Ne vidim koji može da bude uspeh mere ako date 450 miliona evra da bi vam se u budžet vratilo 45 miliona evra. Nema matematike koja može da pokaže da je ta mera dobra”, objašnjava.Srbija nije AmerikaFiskalni savet je ocenio i da je to “još jedna neracionalna mera fiskalne politike kojoj na sličan način nije pribegla nijedna evropska zemlja tokom 2020. godine i glavnog udara krize, a naročito ne u 2021. godini”.Ćulibrk podseća da naši zvaničnici, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, preko ministra finasija Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić pokušavaju da objasne kako se Srbija ponaša kao razvijenije zapadne zemlje i navode primer Sjedinjenih Američkih Država.“Ne, mi ne delimo helikopter money, jer mi nemamo helikopter. Mi moramo prvo da kupimo helikopter, moramo da pozajmimo pare, a onda taj helikopter da baca tuđe pare koje ćemo mi da vraćamo sa kamatom”, kaže.Zapravo objašnjava da, za razliku od Amerike, koja može da odštampa dolara koliko god joj je potrebno i podeli građanima, Srbija ne može da odštampa dinare, jer bi to u ovakvoj ekonomiji, s obzirom na iskustva iz devedesetih, izazvalo inflaciju. Zato je za Srbiju jedina opcija zaduživanje.Na pitanje zbog čega Vlada radi nešto od čega korist nemaju ni građani ni država, odgovara da je u pitanju populizam.“Radi zato što je to populistički, zato što su sledeće godine izbori pa valja podmazati glasačku mašinu da ne bi slučajno zaribala. Ne postoji drugi razlog”, uveren je.Ističe još jednu veliku mana ove mere - neselektivnost.“Dajete 30 evra onima koji nemaju leba da jedu i dajete onima koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana od 25.000 evra godišnje. Dakle i oni koji zarade 25.000 evra godišnje i oni koji zarade 25.000 dianara dobijaju po 30 evra”, kaže i ocenjuje:“To veze sa ekonomijom, sa socijalnom politikom, sa odgovornom politikom nema.”Građanima preporučuje isto što i prošle godine, da se prijave i tih 60 evra upotrebe na način na koji je trebalo država.“Ako država već daje i ako ćemo to mi svi već vraćati, onda bolje da svaki građanin uzme tih 30 plus 30 evra i uplati ih u neke humanitarne svrhe. Da ih uplati nekoj solidarnoj kuhinji koja će skuvati obroke za one siromašne o kojima država ne vodi računa. Tamo gde bi, da je sreće, država i sama usmerila novac”, zaključuje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram