Ni ograničavanje cene, ni izvlačenje zaliha iz robnih rezervi, ni ubeđivanje države i proizvođača da šećera ima dovoljno, nije pomoglo da se jagma za šećerom u Srbiji zaustavi. Godišnja potrošnja šećera je 10 kilograma po osobi, ali kupci uzimaju dovoljno za višegodišnje zalihe.
Vlada je krajem maja ograničila cenu na 90,82 dinara po paketu, ali ni to nije pomoglo. U trgovačkim lancima kažu da na rafove stavljaju duplo više nego inače, ali da se skoro sve rasproda za najviše nekoliko sati.
Ne prestaje panična kupovina šećera, rafovi su uglavnom poluprazni, pa su mnogi trgovci ograničili količinu koja se može kupiti na dva do pet kilograma, prenosi Euronews.
Samo jedan trgovinski lanac prodao je više od 80 tona šećera u jednom danu, rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U nizu evropskih zemalja kupci su ispraznili police sa naftom u strahu od novog poskupljenja, ili su ponovo trčali da se snabde toalet papirom. Vučić je istakao da Srbija nema problema sa šećerom, ali i da ljudi iz regiona dolaze da pazare i „kupe deset pakovanja, jer je to kod nas najjeftinije“.
Sa njim se slaže i sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Aleksandar Bogunović.
„Proizvođači rade punom parom u tri smene, dodali su nove distributere da ubrzaju proces, ali to još uvek nije dovoljno. Šećer u Srbiji je i dalje najjeftiniji u regionu i to bi mogao da bude jedan od razloga“, rekao je Bogunović.
Kupuju preko mere, rafovi prazni
Proizvođači stavljaju na tržište 400 tona šećera dnevno, što je skoro duplo više od dnevnih potreba potrošača u Srbiji. Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović rekao je da rast tražnje šećera u Srbiji nema osnova u potrebama stanovništva. A posle uvođenja restrikcije, ljudi „neodgovorno idu i svakodnevno kupuju dva-tri kilograma šećera“, što dovodi u pitanje snabdevanje. Privredna komora je apelovala na građane da budu odgovorni i da shvate da šećerane imaju svoje kapacitete i povezana ograničenja, piše hrvatski Jutarnji list.
„Džaba je raditi u tri smene i pakovati šećer, ako imamo konstantan rast tražnje. Udvostručili smo tražnju sa 16.700 tona šećera mesečno. Jednostavno nemate kapacitet da ga spakujete“, upozorava sekretar Privredne komore Srbije.
Svi ističu da razloga za nestašicu nema, a rafovi se i dalje neuobičajeno brzo prazne.
Vlada Srbije je prvi put u novembru ograničila cenu šećera, uz još četiri osnovne životne namirnice. Ali problem je što se to odnosilo samo na cenu šećera u kilogramskom pakovanju, dok je kod ostalih pakovanja cena porasla, što je povećalo potražnju za kilogramskim pakovanjima.
Veći paketi su bili skuplji i više od 50 odsto. Vlada Srbije je krajem maja izmenila uredbu, pa je maloprodajna cena kristal šećera u svim pakovanjima ograničena. Uredba, međutim, važi do kraja juna, što bi mogao biti razlog zašto mnogi potrošači pokušavaju da prave akcije iz straha od rasta cena. Od severa do juga Srbije, prenosi RTS, u pojedinim velikim i malim prodavnicama ista je slika rafova sa šećerom. Sve što stigne ujutru rasproda se za nekoliko sati.
Vlasnici malih radnji kažu da imaju problema sa nabavkom. „Generalno, situacija je kritična, na manjim pijacama su police prazne, veće pijace dobijaju šećer, ali su ograničili prodaju. Probao sam na veliko, veće pijace gde sam skladištio pre ove krize“ Nemaju, ili imaju ograničenu prodaju. Dva kilograma šećera mi ništa ne znači, pa ih ne uzimam“, rekao je za RTS Đorđe Maklenović, vlasnik radnje u Novom Sadu.
Angažovani špijuni
Zbog neobjašnjivog nedostatka šećera, Aleksandar Vučić je krajem maja zatražio da tajna služba BIA pokrene posebnu istragu. Povodom veštački izazvanih nestašica, državni istražni organi baviće se slučajem tajkuna iz Kolubarskog okruga, koji je kupovinom namirnica želeo da zaradi i obmanjuje državu, rekao je predsednik. Nije u pitanju samo šećer, a za neke druge namirnice tajkun je hteo sve da kupi, optužio je predsednik Srbije.
„Nemamo problema sa količinom šećera, imali smo problema sa jednom firmom iz Kolubarskog okruga, sa jednim tajkunom, nekim kamatarima koji misle da je vreme da se zaradi velike pare“, rekao je Vučić. On je građanima obećao da će imati šećer, so, brašno, ulje, ali da neće previše kupovati.
On je veletrgovac za koga su inspekcije i nadležne službe utvrdile da se u skladištima nalazi čak 2.000 tona šećera u kilogramima, a kod proizvođača je imao 30.000 tona, što je desetina proizvodnje u Srbiji, rekao je državni sekretar u. Ministarstvo trgovine i turizma Beograda i telekomunikacija Uroš Kandić.
On je pre nove uredbe na tržište plasirao samo 25 tona šećera u kilogramskom pakovanju, a 10 puta više u rinfuzi, koje je mogao da naplati više, rekla je Kandićeva za RTS. Istraga je još u toku. Ne postoji zakon koji će sprečiti nekoga da bude špekulant, ako to želi, rekao je državni sekretar za trgovinu.
Muljaže: „Nisam ja lud, znam kako se pravi slatko od jagoda“
I ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović nedavno je izjavio da u Srbiji ima dovoljno šećera, a da su njegovu nestašicu pokušali da opravdaju rečima da je sezona pravljenja soka od kleke i jagode u toku.
„Pitao sam ih da li mislite da sam toliko lud. Ja sam možda ministar, ali dolazim iz poljoprivrednog kraja i znam da pravim sok od zove i džem od jagoda. A jednoj proizvođaču se odjednom pokvarila pakerica, ali samo ona za pakovanje od kilograma, a onaj od 250 kila radi za industriju“, rekao je tada Nedimović.
BONUS VIDEO Među nama u patroli: Gde se krije šećer
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: