Bankarski sektor Srbije poslovao je u 2021. godini - drugoj godini korone - sa profitom, ali zarada se nije vratila na nivo pre pandemije. Posle oporezivanja banke su zaradile 417, 8 miliona evra, dok se pre pandemije ta zarada kretala i do 600 miliona evra, naveo je Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
„Prihod od kamata porastao je prošle godine za 12,2 odsto, ali je najveći rast zarade, od čak 50 odsto, bankarski sektor ostvario u segmentu naknada i provizija. Troškovi održavanja računa, dizanja novca, uzimanja čekova i korišćenja elektronskog bankarstva, znatno su porasli – pa godišnje na njih damo nekoliko hiljada dinara“, naveo je on.
Uvećanjem naknada banke, prema rečima Zorana Grubišića, pokušavaju da amortizuju pad prihoda po osnovu kamata.
Uzrok rasta provizija i banaka je, smatra Grubišić – u poslovnoj politici banaka koje upravljaju rizikom.
„Palo je učešće kamatonosnih prihoda i banke nadoknađuju pad dela prihoda ovim nekamatonosnim, a to su naknade i provizije. Klijenti ne mogu da izbegnu plaćanje naknade – ako ste kod neke banke, morate da platite te naknade za održavanje računa, mobilno bankarstvo, transfer novca…“, navodi Grubišić.
Banke su se, dodaje, malo više preorijentisale na to da amortizuju pad prihoda po osnovu kamata.
Međutim, kada kamatne stope porastu, profesor Grubišić ne očekuje da naknade krenu „na dole“.
„Cene, kamatne stope, naknade su rigidne u kretanju na dole. I kada bi došlo do rasta kamata, naknade bi ili stajale na određenom nivou ili išle blago na gore, stepenik po stepenih. Ne očekujem da će da krenu na dole“, rekao je Grubišić.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar