OTKRIVAMO Dokument kojim vlast gura Apoteku Beograd u ruke privatnika

U dokumentu koji je usvojen u Skupštini objašnjeno je zašto Grad Beograd, u čijoj su nadležnosti Apoteke Beograd, ovu primarnu zdravstvenu ustanovu udružeuje sa privatnicima.

U Skupštini je, naime, usvojena “Informacija o potrebi poveravanja obavljanja apotekarske delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite na teritoriji grada Beograda u postupku koncesije”.

Na osnovu dokumenta u koji smo imali uvid, navodi se da su zbog gubitaka ove ustanove, odbornici predložili da “Skupština grada Beograda usvoji predloženu informaciju i donese zaključak kako bi se pristupilo preduzimanju daljih radnji i aktivnosti u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, u cilju obezbeđivanja javnog interesa ravnomerne dostupnosti zdravstvene zaštite i kontinuiranog snabdevanja građana lekovima i apotekarskim uslugama na teritoriji grada Beograda".

Predlaže se Zaključak:

1. Usvaja se Informacija o potrebi poveravanja obavljanja apotekarske delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite na teritoriji grada Beograda u postupku koncesije.

2. Zadužuje se Sekretarijat za zdravstvo da kao Javno telo preduzme sve radnje i aktivnosti predviđene Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama u cilju realizacije tačke 1. ovog zaključka.

Navodi se, takođe, da prema poslednjim dostupnim pokazateljima “u Republici Srbiji ukupni troškovi zdravstvene zaštite iznose oko 1.000 evra po glavi stanovnika, od čega oko 35 odsto se odnosi na izdvajanja iz džepa građana, odnosno direktni trošak, najvećim delom za kupovinu lekova”.

U ovom dokumentu navodi se Informacija o potrebi poveravanja obavljanja apotekarske delatnosti na Beograda u postupku koncesije na osnovu dve odluke:

Odlukom o preuzimanju osnivačkih prava nad domovima zdravlja i Odlukom o preuzimanju osnivačkih prava nad zavodima koji obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite Republika Srbija je preuzela osnivačka prava nad ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a čija je osnivačka prava vršila jedinica samouprave.

Naime, država je preuzela osnivačka prava nad svim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite, osim nad Aptekarskom ustanovom - Apoteka "Beograd".

U dokumentu se kao obrazloženje za koncesiju navodi da je u dužem vremenskom periodu Apoteka Beograd pretrpela finansijski gubitak, što je dovelo do kasnijeg zatvaranja ili privremenog zatvaranja velikog broja njihovih apoteka.

Status Apoteke Beograd, međutim, u problemu je i iz razloga što je se za sve ostale zdravstvene ustanove iz plana mreže državnih ustanova sredstva za isplatu plata zaposlenih obezbeđuju iz sredstava RFZO, dok Apoteke obezbeđuju zarade iz sopstvenih prihoda, pa se navodi da je ovo model koji se pokazao neodrživim.

Takođe, nadzor nad operativno-finansijskim poslovanjem apotekarske ustanove nije pravno regulisan, iako su data osnivaču prava da imenuje i razrešava direktora, zamenika direktora, predsednika i članove upravnog odbora i predsednika i članova nadzornog odbora.

Sve navedeno dovelo je do remećenja strukture kadrova, zaliha i asortimana, nekonkurentnosti cena, izostanka ulaganja u prostorije i modernizaciju, gubljenja ukupne konkurentnosti i korisnika i krajnje do nemogućnosti servisiranja i nagomilavanja dugova ove ustanove.

Usled nagomilanih problema, učestale blokade računa dovele su do trajne blokade računa ove ustanove i formalnog prestanka obavljanja delatnosti.

Inače, račun Apoteka Beograd je u blokadi za 268.799.708 dinara, a u dokumentu se naglašava da je samim tim dalje poslovanje ove ustanove onemogućeno.

***