Upravo onako kako je pisala "Nova", Elektroprivreda Srbije sve je bliže transformaciji u akcionarsko društvo koja bi trebalo da bude završena u januaru 2023. godine. Ova vest možda i ne bi bila toliko zanimljiva da se pretvaranjem javnog preduzeća u akcionarsko društvo ne odtvara put ka potencijalnoj dokapitalizaciji, privatizaciji ili ulasku strateškog partnera.Kako za "Novu" objašnjava stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor pretvaranje EPS-a u AD ne mora nužno da donese velike promene.

"Država će i dalje biti većinski vlasnik, akcije neće biti na berzi, dakle neće moći slobodno da se kupuju i prodaju", kaže Kapor, objašnjavajući da ne postoji neka vrsta zakonske obaveze na osnovu koje bi u EPS, kada se transformiše u AD, morao da uđe privatni kapital.On međutim takav scenario ne isključuje.Za Miloša Zdravkovića, takođe stručnjaka za energetiku, odluka da se EPS transforimiše je problematična."Ne tvrdim da je namera Vlade da proda EPS, ali definitvno se otvara mogućnost da se promeni njegova vlasnička struktura, a lično mislim da je to loš potez i da privatizacija strateških energetskih kompanija ne bi trebalo da se desi, kao što nije trebalo ni da se desi sa NIS-om", objašnjava Zdravković.Sagovornik "Nove" dodaje da ako ovo preduzeće promeni vlasnika, on će diktirati nova pravila, pa tako i cenu struje za stanovništvo i privredu.

"Ni sada stanje u EPS-u nije sjajno, daleko je od toga, najbolju kompaniju smo doveli na rub propasti, ali bi prodaja bila kao prodaja porodičnog srebra", objašnjava naš sagovornik.

Tajni ugovor sa Norvežanima

Nakon pisanja Nove da se sprema promena u EPS-u, vlast je negirala da to ima veze sa privatizacijom i da im je to plan. Međutim, svi potezi koje je do sada povlačila ukazuju na to da se priprema teren za privatizaciju. Samo jedan od tih poteza je strogo poverljiv ugovor sa Norvežanima, koje je "Nova" ekskluzivno objavila.Podsećanja radi, norveška firma "Rystad Energy", koja je sa državom sklopila ugovor o konsultantskim uslugama, sa oznakom "strogo poverljivo", uradila je analizu stanja u toj oblasti i dala predlog šta bi, po fazama, trebalo da se uradi.Jedan od predloga koji se pominjao jeste i preispitivanje vlasništva. U dokumentu u koji je "Nova" imala uvid nagoveštava se potencijalni ulazak privatnog kapitala u to preduzeće, pa čak i koncesioni aranžman.

Vučić Norvežanima ponudio da rukovode EPS-om

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u novembru je i posetio Norvešku. Tada je rekao da preduzeća iz energetskog sektora čeka promena rukovodstva. On je prilikom posete Oslu, čak ponudio Norvežanima da pomognu u upravljanju EPS- om.

Sagovornik Nove Miodrag Kapor smatra da je promena rukovodstva EPS-a dobro rešenje, ali samo ukoliko se izabere na transparentan način."Neophodno je da se objavi konkurs, da se otvori validan tender za popunjavanje tih mesta i da se dovede neko, ne u v.d. stanje, nego u stanje stalnog generalnog direktora. Ali pitanje je da li će to da bude tako. Verovatno će to da uradi firma iz Norveške", zaključuje on.

Kako se EPS našao na rubu propasti

Od kraja 2021. godine kada je došlo do potpunog kolapsa u EPS-u pod palicom tadašnjeg direktora Milorada Grčića, ovo preduzeće konstantno beleži gubitke.

Leti je EPS umesto da izvozi, konstantno uvozio struju. To se nastavilo i sad. Dug EPS-a u tri kvartala 2022. godine povećan je za 50 odsto i premašio 1,5 milijardi evra. Nakon što je Grčić podneo ostavku, nasledio ga je Miroslav Tomašević ali to nije zaustavilo urušavanje EPS -a.

U međuvremenu, nakon izbora sa mesta ministra energetike smenjena je Zorana Mihajlović, a na tu poziciju imenovana je Dubravka Đedović. Njoj je ministarska funkcija "vatreno krštenje" u oblasti energetike, imajući u vidu da dolazi iz bankarskog sektora i da je bez značajnog iskustva u oblasti energetike.#blockquote_0BONUS VIDEO Srpska energetika godinu posle sunovrata EPS-a

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=srpskaenergetikagodinuposlesunovrataepsa-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4844932"]