"Ko je lud da ovde muze?!" Dosije propasti srpske mlekarske industrije i misterija nestanka našeg mleka

Prvo su nas zatekli prazni rafovi sa mlekom, a onda puni ali ne domaćeg već inostranog. Na taj način je država rešila nestašicu mleka, umesto da je obezbedila uslove farmerima u kojima oni ne bi gasili svoje farme. Mleka nema, kako tvrde proizvođači, ne zato što je otišlo u izvoz, već zato što ga stvarno nema.Litar mleka u srpskim prodavnicama danas košta i preko 170 dinara, a farmeri od prerađivača za taj isti litar dobijaju ‘‘mizeriju‘‘, tvrdi za Nova.rs Dejan Trajković, odgajivač goveda iz okoline Kovina. On kaže i da je među farmerima, litar mleka ‘‘merna jedinica‘‘ šta sve mogu da podmire od troškova i podseća da je pre 11 godina ‘‘litar mnogo više vredeo‘‘.‘‘Tada sam za litar mleka mogao da kupim litar nafte ili dva kilograma koncentrata, a danas je katastrofa od situacije‘‘, ukratko definiše situaciju Dejan i dodaje da je zbog niske otkupne cene i povećanih troškova proizvodnje, bio prinuđen da smanji broj goveda na svojoj farmi.Priča, da je do izbijanja pandemije imao preko 400 grla, a da je sada, zbog nebrige države bio prinuđen da svoju farmu svede na 300 krava.‘‘Uništavanje stočarstva traje godinama, ali to niko od građana nije primetio, zato što je zataškavano sa raznim uvozima. Manjak u državi se vešto prikrivao, mlekare su uvozile mleko u prahu, konditori su takođe uvozili. Država apsolutno nije vodila računa o domaćim proizvođačima, a mi smo polako tonuli i propadali. Država je nemo ćutala i bila saučesnik prerađivačima mleka, koji niskom otkupnom cenom godinama pljačkaju nas seljake. Zbog toga su ljudi i napustili ovu proizvodnju. Niko neće da radi za džabe ili sa gubitkom i da svoju porodicu uvlači u dugove i probleme, ko je lud da to radi. U tome je srž problema sa aktuelnom nestašicom‘‘, objašnjava farmer Dejan.

On navodi da je kriza u mlečnom govedarstvu kulminirala u martu ove godine, te da je od tada, veliki broj farmera svoja stada predao u klanice.‘‘Možete misliti koliko je loša situacija u poljoprivredi, kad farmeri gase farme. Nepisano je pravilo da od svih poljoprivrednika u lancu, proizvođači mleka poslednji odustaju, jer su najteže i najsporije sticali to što imaju‘‘, iskren je Dejan.Za farmere prekasnoPredsednica Saveza udruženja odgajivača goveda, Sanja Bugarski, kaže da problem ‘‘nije od juče‘‘, te da su farmeri bili spremni za veliki protest, još 2020. godine, uoči izbijanja pandemije, ali da su, kako kaže, tada odlučili da budu ‘‘društveno odgovorni i da privređuju za svoju zemlju‘‘.‘‘Mi smo nastavili da proizvodimo, bez obzira što smo već tada poslovali u gubitku. Sve ove godine mi apelujemo, molimo, kumimo, pokušavamo... Međutim, nismo imali apsolutno ni mrvu razumevanja od prerađivača, prvenstveno od najvećeg prerađivača, koji svima diktira tempo. Faktički, on sve uređuje i određuje i koliko god se svi pravili blesavi i govorili da to nije tačno, to je tačno. I samo je ''Imlek'' taj, koji diktira sve ovo što diktira‘‘, kategorična je Bugarski u opisu aktuelne nestašice mleka.

Ona dodaje da je problem u vezi sa nestašicom mleka ‘‘izuzetno kompleksan‘‘ i da je, kako kaže ‘‘ceo sistem pogrešan‘‘.‘‘U premiji koju vi dobijete po litri mleka, prerađivači računaju svoju osnovnu cenu i vi imate eventualno momente samo da preživite, da budete malo iznad vode, ali nemate šansu da se razvijate. Država mora hitnim merama da odreaguje, dve alarmantne stvari su hrana i dizel gorivo. Sa ovim cenama dizela, mi ništa ne možemo da proizvedemo. A na prvom mestu je da se odredi minimalna proizvođačka cena mleka i da se tačno zna koliko košta jedan litar da ga proizvedete. U ovom trenutku, svakog farmera proizvodnja jednog litra mleka košta 75 dinara‘‘, istakla je Bugarski i dodala da je ‘‘činjenica da mleko i mlečni proizvodi više nikada neče biti jefini‘‘.Prostran: Za oporavak potrebno najmanje 10 godinaAgroekonomista Milan Prostran u razgovoru za Novu kaže da nema neke velike filozofije oko odgovora na pitanje zašto nema domaćeg mleka. Stvar je jednostavna, nema dovoljno goveda.Prema njegovim rečima, 1990. godine Srbija je imala skoro 1,6 miliona grla, a sada između 700 i 800.000.‘‘To je osnovni razlog što mi nemamo dovoljno mleka, nema tu velike filozofije‘‘, kaže Prostran.

On dodaje i da slike srpskog mleka u inostranim marketima, nikako ne mogu da budu uzrok nestašice, te da to nije slika ‘‘našeg suficita u kome ne znamo šta ćemo sa mlekom, pa ga izvozimo‘‘.Navodi da Srbija ima brojne sporazume sa EU o slobodnoj trgovimi i sa mnogim zemljama u okviru CEFTE, kao i da prerađivači imaju svoje trgovačke aranžmane sa drugim zemljama, te da zbog toga možemo da vidimo srpsko mleko na policima instranih marketa.‘‘Poslednjih meseci država se bavila utvrđivanjem gornje granice cene mleka. Ali, cena sada ne može da spasi govedarstvo. Za obnovu nam je potrebno najmanje 10 godina. I to pod uslovom, da to bude veliki državni projekat, sa velikim subvencijama u agrarnom budžetu. Bez toga možemo samo da filozofiramo i pričamo‘‘, bio je jasan agroekonomista Milan Prostran.‘‘Režimski mediji prikrivaju realnu sliku‘‘Farmer iz Kovina Dejan Trajković, za naš portal je istakao, da pored države koja, kako kaže ‘‘sistemski urušava poljoprivrednike‘‘, realnu sliku na selu, zataškavaju i televizije sa nacionalnom frekvencijom.‘‘Jedna televizija je snimala kod mene farmu krava, a u programu su isekli sve ono što sam govorio o problemima nas seljaka. Drugi put sam bio gost na drugoj televiziji u emisiji za poljoprivrednike. Opet sam govorio o problemima. Dva sata po izlasku iz studija, zvali su me i rekli da moj prilog neće ići. Ti mediji saučesnici su u prikrivanju naših problema i uopšte me ne čudi što su sad ljudi iznenađeni zbog nestašice mleka‘‘.BONUS VIDEO: Kako uvoz mleka utiče na domaće proizvođače i šta se može uraditi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakouvozmlekautienadomaeproizvoaeitasemoeuraditi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4249761"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram