Frilenserima stiže 40.000 poreskih prijava u aprilu i maju

Pregovori između predstavnika radnika na internetu i Vlade Srbije trajali su od 15. januara do 5. februara. Okončani su nakon što je Vlada iznela predloge koje su frilenseri ocenili kao neprihvatljive.Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar kaže za Nova.rs da je na poslednjem sastanku frilensera i Vlade direktorica Poreske uprave najavila da će, nakon izmena Zakona o porezu na dohodak građana, izdati oko 40.000 poziva, tj. poreskih rešenja za radnike na internetu.Kako je nakon tog sastanka saopšteno iz Vlade Srbije, predloženo je da se naplata poreza frilenserima zaustavi do izmena Zakona o porezu na dohodak građana koji bi bio usvojen do 1. maja ove godine.“To je Zakon po kom se mi trenutno teretimo za porez, a oni misle to da menjaju i da ga primene retroaktivno i tom prilikom da pišu 40.000 rešenja”, kaže Pogačar i podseća:“Mi tražimo da se problem ne rešava na taj način nego da se opet sedne za pregovarački sto jer predlog Vlade da se umanje obaveze apsolutno nije zadovoljavajući i ne može da bude za firlensere. Potrebne su drugačije izmene, odnosno da se počne sa naplatom poreza od 14. oktobra 2020. godine kada je Poreska uprava krenula u kontrolu, a ne da se naplaćuje pet godina unazad.”Objašnjava će na sutrašnjoj konferenciji biti najavljeni neki od sljedećih korci Udruženja.“Mi planiramo da preduzmemo mnoge korake, preduzećemo sve što je u našoj mogućnosti da do planiranih izmena ne dođe”, poručuje.Pitanja za ambasadu Severne MakedonijePogačar najavljuje i da će sutra u 14 časova ambasadi Severne Makedonije, ulici Gospodar Jevremova 34 predati pismo sa pitanjima.

“U pismu će se između ostalog nalaziti pitanja koja se tiču tretmana frilensera u Severnoj Makedoniji”, kaže Pogačar.Objašnjava da nakon toga planiraju da ista pitanja pošalju i ambasadama drugih okolnih zemalja - Mađarske, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.“Pitaćemo sve te zemlje kakav su u njima imali tretman frilenseri, da li su radili poresku kontrolu unazad i kakv je trenutan status frilensera u tim zemljama”, izdvaja neka od pitanja koja će se naći u pismima ambasadama.Objašnjava da je praksa ambasada da šalju odgovore ili ih objavljuju na svojim zvaničnim stranicama o tome kakva je neka zakonska regulativa u njihovim zemljama.“Odgovor će nam pomoći da ukažemo na to koliko se tretman frilensera u tim zemljama razlikuje od tretmana u našoj. Ako su druge zemlje mogle mnogo ranije da reše problem koji se tiče zakonske regulative i drugačije se ophode prema frilenserima, ne vidim zašto naša zemlja ne bi sledila dobre primere”, navodi i dodaje:“Ako Srbija ne može taj problem da reši može da prepiše.”