Fiskalni savet: U rebalansu budžeta nejasni rashodi

Fiskalni savet u Oceni predloga rebalansa budžeta konstatuje da je potreba odgovora na izbijanje pandemije dovela do „neuobičajeno velikog broja rebalans budžeta“ kojima je snažno povećavan fiskalni deficit."Predloženi, drugi rebalans budžeta za 2021. goduinu, međutim, razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa jer predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra i predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama“, konstatuje Fiskalni savet, uz preporuku da je „nešto snažnije smanjivanje fiskalnog deficita u 2022. od prvobitnog plana višestruko dobra mera ekonomske politike".Vanredna sredstva koja su se ulila u budžet jednim delom su, kako se navodi, iskorišćena za smanjenje fiskalnog deficita, a drugim delom za povećanje javnih rashoda od čega je preko polovine opredeljeno za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo.Bonus video: Anketa - koliko vam traje plata?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketakolikovamtrajeplataikispravka-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2393518"]„Iako predloženi rebalans ima određene slabosti, ovakvo prilagođavanje fiskalne politike na izmenjene makroekonomske okolnosti u 2021. ocenjujemo kao načelno opravdano“, konstatuje Savet.Kada je reč o prihodima i rashodima, Savet navodi da su, „iako se to ne vidi eksplicitno u rebalansu“, javni prihodi konsolidovane države povećani za skoro 1,7 milijardi evra, a javni rashodi skoro 800 miliona evra.„Glavni razlog za povećanje javnih rashoda su veća ulaganja države u infrastrukturu i zdravstvo od preko 400 miliona evra, što je načelno opravdano“, ističu u Savetu.Fiskalni savet ocenjuje i da su javni prihodi i rashodi kredibilno planirani, a moguće je, kako procenjuju, i da fiskalni deficit u 2021. umesto 4,9 odsto bude ispod 4,5 odsto BDP.Nedovoljna transparentnostUpozoravaju da je nedovoljna transparentnost problem koji se ponavlja i u ovom Predlogu rebalansa budžeta.„I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti – uz već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane“, ukazuje Fiskalni savet.Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta dostiže čak oko 1,3 milijarde evra, izračunao je Fiskalni savet.Kada je reč o pripremi budžeta za sledeću godinu, ocenjuju da bi fiskalni deficit u 2022. trebalo restriktivnije planirati i zbog rastućih fiskalnih rizika, uz upozorenje da „tradicionalno najveći rizik za domaće javne finansije predstavlja loše poslovanje nereformisanih javnih preduzeća“, a smatraju da bi najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogli da naprave Srbijagas i Er Srbija.Savetuju, takođe, da 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu „švajcarske“ formule, što znači rast od 5,5 odsto.FacebookTwitterInstagram