Fiskalni savet: Rebalans bi mogao da bude korak u pogrešnom smeru

Predviđeno je da se deficit budžeta u 2024. godini poveća sa 2,2 odsto BDP-a na 2,9 odsto, čime je, kako se navodi, Srbija posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, ovim rebalansom promenila smer fiskalne politike.

Fiskalni savet ocenjuje da rebalans budžeta može biti korak u pogrešnom smeru ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP-a.

Stručnjaci Fiskalnog saveta navode da bi trebalo imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama i da su nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije dodatni važan argument zbog koga Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu.

Planirano povećanje fiskalnog deficita po definiciji u krajnjem ishodu rezultira većim zaduženjem zemlje a kao olakšavajuću okolnost iz Fiskalnog saveta navode to što nominalni BDP u 2024. raste još brže, pa će učešće javnog duga u BDP-u ipak blago da se umanji.

Povećanje deficita planirano rebalansom u osnovi nije strukturne prirode, što je, ocenjuju u Fiskalnom savetu, povoljna okolnost. Ističe se da je budžet kredibilno i konzervativno planiran pa postoji mogućnost da fiskalni deficit u 2024. na kraju bude nešto niži od novog plana iz rebalansa. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi podbaciti u odnosu na projekciju iz rebalansa, a javni rashodi prebaciti plan.

Naprotiv, javni prihodi projektovani su umereno konzervativno, pa postoji mogućnost da se realizuju iznad budžetskog plana. Uz to, vrlo je moguće da su neki rashodi budžetirani preširoko i da se neće u potpunosti realizovati. To znači da bi fiskalni deficit u 2024. lako mogao da bude niži od planiranih 2,9 odsto BDP-a.

Iz Fiskalnog saveta navode da pored javnih investicija, primetno povećanje u rebalansu imaju subvencije za poljoprivredu, rashodi za socijalnu politiku i za zdravstvo.
Ocenjuju da je poljoprivreda vrlo važan sektor domaće ekonomije koji čini oko 7,5 odsto privrede Srbije, zbog čega su, kako ističu, lutanja države u agrarnoj politici koja se više puta menja tokom godine neprimerena značaju ovog sektora.

Dodaju da su prihodi republičkog budžeta povećani i to opravdano za oko 133 milijarde dinara. Ovo zato što je izvršenje javnih prihoda u prvih osam meseci ove godine bilo primetno iznad budžetskog plana. To je prepoznato u rebalansu, u kome je projekcija javnih prihoda podignuta za oko 133 milijarde dinara, najviše na PDV-u, 52 milijarde, porezu na dobit, 35,5 milijardi i neporeskim prihodima, 28,5 milijardi.

U Fiskalnom savetu smatraju da predloženi rebalans u pojedinim delovima nije dovoljno transparentan i da slično kao u prethodnim godinama, ne donosi potrebna objašnjenja za mnoge važne promene budžetskih prihoda i rashoda. Dodaju da bi iz ugla javnih prihoda bilo dobro detaljnije objasniti snažno povećanje vanrednih neporeskih prihoda koji su rebalansom podignuti na skoro 51 milijardu dinara sa inicijalno planiranih 27 milijradi dinara.