Od početka godine izdato je 13.000 elektronskih građevinskih dozvola ali, sve dok se ne dobije upotrebna dozvola, objekat je nepostojeći ili se smatra da je u izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. precizira da investitor, pet godina od dobijanja građevinske dozvole, mora da pribavi i upotrebnu dozvolu. Međutim, do danas se ne zna koliko investitora to nije učinilo, jer nijedna institucija ne vodi tu evidenciju.
„Što je značilo da zgrada bude završena i da ima upotrebnu dozvolu. Kako se to nije dešavalo, kao i ostali stanari, bila sam nakon nekih šest meseci praktično primorana da uđem u nezavršeni objekat, s obzirom da smo svi mi imali probleme da kreću rate za kredit – ljudi na drugim stranama plaćaju kirije“, objašnjava Vasićeva.
Na pitanje da li zgrada u beogradskom naselju Zvezdara ima upotrebnu dozvolu, investitor u pisanom odgovoru navodi:
„Na tom projektu je pribavljena skoro sva dokumentacija za tehnički prijem i pribavljanje građevinske dozvole. U toku je postupak za predavanje zahteva“.
Kako kaže, zgrada ima:
– garanciju u predviđenom roku
– potvrdu o tehničkoj ispravnosti i poštovanju svih ugovornih obaveza od strane investitora
– potvrdu o izvršenoj tehničkoj kontroli za potrebe puštanja auto-lifta u rad, kao i atest lifta
– potvrde o svim infrastrukturnim priključenjima kao što su vodovod i kanalizacija, elektrodistribucija, centralno grejanje, termo tehnika.
U građevinskoj inspekciji RTS saznaje da zgrada nema upotrebnu dozvolu koju svaki objekat mora da ima pre nego što useli stanare. Investitoru je naređeno da je pribavi u roku od 60 dana, a inspekcijski nadzor je i dalje u toku.
Vesna Rumenić iz Republičke inspekcije ističe da stranke koje su se uselile u objekte koji nemaju upotrebnu dozvolu nemaju mogućnost da se obrate građevinskoj inspekciji.
„Mi kao inspekcija imamo samo zakonom predviđeno pravo da investitoru naložimo pribavljanje upotrebne dozvole u roku 30 do 90 dana ili zabranu korišćenja objekata“, pojašnjava Rumenićeva.
Državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva Aleksandra Damnjanović navodi da je zakon pored ovlašćenja građevinskog inspektora propisao i rok u kome je svaki investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.
„Taj rok iznosi pet godina i izuzetno se po zahtevu investitora uz ispunjenje još nekih drugih uslova koje zakon nalaže može produžiti za dodatne dve godine. Po isteku tog roka, organ koji je izdao građevinsku dozvolu ima ovlašćenje da tu dozvolu poništi“, ističe Aleksandra Damnjanović.
Međutim, sve je više investitora, posebno u prestonici, koji čim ozidaju zgradu prodaju stanove, a ne dobiju upotrebnu dozvolu. Stručna javnost tvrdi da se može stati na put nesavesnim investitorima.
„U zakonu imamo vrlo lepo formulisano, jedino što se oni u praksi teško sprovode. Između ostalog i zato što ljudi na određenim funkcijama u urbanističkim institucijama iz raznoraznih razloga ne mogu da rade svoj posao. Znači, inspekcija ne dođe na mesto kada treba ili nije u situaciji da podnese neku ozbiljnu kaznu“, ocenjuje profesorka Arhitektonskog fakulteta Eva Vaništa Lazarevićeva.
Nesavesnim graditeljima moglo bi da se stane na put uvođenjem registra svih objekata sa upotrebnom dozvolom i pojačanom kontrolom ustanova koje, neretko, u zgradama bez upotrebne dozvole daju priključke za infrastrukturu.
Na taj način pala bi cena kvadrata stana, a kupci bi imali sigurnost pri kupovini nekretnine.
BONUS VIDEO Top 5 lokacija stanova u Bg za studente i njihove cene
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar