Foto:Ljubica Sokić/Nova.rs

Poslednjih godina, pored Beograda, Novog Sada i Niša i u Čačku je zaživela stanogradnja. Trenutno se gradi čak oko tridesetak stambenih zgrada, ali je zanimljivo da cene kvadrata uprkos tome neprestano rastu. Trenutno se kvadrat stana u gradu na Moravi kreće od 1.350 do čak 2.000 evra po kvadratnom metru na bedemu, pored velikog gradskog parka.

Prema rečima investitora, cene su pogurale nedavne prodaje placeva koji su bili u vlasništvu grada, gde su oni licitirali drastično veće cene, a što bi sada kroz stanogradnju trebalo i vratiti.

Prema rečima arhitekte, Zvonka Mitrovića, cene tih lokacija dostigle su abnormalno velike sume za grad Čačak. Došlo se čak do sume od 60.000 evra po aru što sa svim koeficijentima izgradnje takva cena parcele opterećuje budući kvadrat blizu 200 evra, što je sa sadašnjih 80-100 evra praktično duplo, objasnio je on za Nova.rs.

„Drugi razlog je početak rata u Ukrajini što je dovelo do rasta cene velikog broja materijala. Treći je najava banaka da novac neće biti više jeftin kao do sada, odnosno da će doći do rasta kamata na karedite, što će direktno uticati na snogradnju jer naši ljudi nisu platno sposobni da kupuju stanove za keš“, kaže arhitekta Zvonko Mitrović.

Prema njegovoj računici kvadrat stana u Čačku ne bi trebalo da košta više od 1.300 evra po metru kvadratnom.

„Po svim računicima, kriterijumima, prema kvalitetu izgradnje, načinu gradnje, prema lokacijama, pokazateljima iz drugih gradova, cena u Čačku ne bi trebalo da premašuje 1.300 evra. Svi se vode nekim abnormalnim cenama nekretnina u Beogradu, pre svega u Beogradu na vodi gde su cene nerealnih od osam do devet hiljada evra po m2, pa investitori računaju da ako toliko košta u Beogradu onda u Čačku može da košta 2.000 evra. I taj neki psihološki momenat rasta cena u Beogradu utiče na pojedine gradove u Srbiji“, smatra Mitrović.

Investitori koji su ušli u proces izgradnje stanova oni su i nastavili da grade, kaže Mitrović, dok su pojedini koji su kupili lokacije zatražili da se zastane sa prikupljanjem dokumentacije i pribavljanjem dozvola.

Čekaju se, navodi dalje, reakcije tržišta, pre svega građana, kako će se ponašati u narednom periodu zbog odluke banaka oko podizanja kamata.

„Ima najava da će doći do smirivanja stanja na tržištu materijala što bi uticalo da se stanogradnja nastavi“, zaključio je Mitrović.

I kupci koji žele da reše stambeno pitanje, su razočarani, jer, kako tvrde, u ovim uslovima beznađa, ne mogu sebi to da priušte.

„Imam platu, tj. zaradu kojom bih pokrivala ratu kredita, ali pod uslovom da ne kupujem nov stan ili u izgradnji, već u nekoj, recimo desetogodišnjoj zgradi. Suština je u tome da je ekonomska situacija apsolutno nestabilna, sve je poskupelo, a naročito hrana. Imala sam ponudu u jednoj starijoj zgradi za stambeni prostor površine 45 m2 po pristojnoj ceni, ali ne smem da se usudim. Vidim da nam najavljuju „pakao“ na zimu i moram sačekati da se stabilizuje tržište“, ispričala nam je Snježana Majstorović koja je očajna, a već tri decenije živi kao podstanar.

Ono što se dešava u Čačku je i činjenica da su mnogi investitori u finansijskim problemima o čemu svedoči slučaj četvoročlane porodice Grbović.

„Mi smo prodali stan u Beogradu i preselili se za Čačak. Pošto imamo dva mala deteta činilo nam se da je ovde mirnije za njihovo odrastanje. Platili smo do zadnje pare i trebalo je da se uselimo prošle godine u oktobru. Zgrada ni do dan danas nije završena, a ja sam u međuvremenu ostala trudna, tako da smo podstanari u Čačku. Obećali su nam do oktobra završetak zgrade, pa se nadam da ću se useliti u stan pre porođaja“, ispričala nam je Maja Grbović.

Prema njenim rečima, njen suprug s vremena na vreme obilazi gradilište, ali vidi po nekoliko majstora, što joj ne uliva poverenje u obećanje o roku završetka objekta.

„Mi smo čak i pitali kako da reagujemo, ali su nam objasnili da Nadzorni organ imenuje investitor, što u prevodu znači ništa ne preduzimati. Sačekaćemo. I ostaje nam nada da će oni ispoštovati poslednji dogovor“, zaključila je Grbović.

Nakon što smo dugo slušali kako su cene gvožđa, aluminijuma, drva i ploča rasle u nebo, pa onda pre manje od godinu da su pale, pa onda opet narasle. Međutim, najnovija informacija o njihovom padu još uvek se nije odrzila na cene u Srbiji.

Bonus video: Anđelić – Sve veće interesovanje Rusa za nekretnine u Srbiji, hoće li stanovi poskupeti

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare