0
Politika stavljena u oblandu ekonomije - taj je "kolač" na stolu kada je reč o projektima koji su se našli u zajedničkoj izjavi predsednika Privredne komore Srbije i Kosova, procenjuje ekonomista Mihailo Gajić. To samo po sebi nije loše, ali treba biti pažljiv jer, kako kaže, Srbija ne može sebi da priušti puno skupih poduhvata.
Pročitajte još:
Privredne komore Srbije i Kosova formiraće zajednički tim za ekonomsku saradnju, čiji će zadatak biti ne samo da „aktivno doprinosi ekonomskoj normalizaciji“, već i da se bavi konkretnim projektima.
Pomalo po ugledu na Sporazum iz Vašingtona od 4. septembra, u zajedničkoj izjavi predsednika dveju privrednih komora našlo se po malo od svega: i podrška za razvoj infrastukture, a posebno projekta „Autoput mira“ od Niša do Prištine, pa stvaranje grupe za „energetsku diversifikaciju“ sa naglaskom na korišćenje „litijumske tehnologije“, zatim „tim za izgradnju fabrike stakla“ i, da ne zaboravimo – podrška projektu „Mini Šengen“ u regionu.
Ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije „Libek“, za Nova.rs kaže da i poslednju grupu projekata treba posmatrati kroz prizmu politike uvijene u oblandu ekonomije.
„Lepo je raditi na uklanjanju barijera za kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, jer to znači i brži ekonomski rast, veće zarade i otvaranje novih radnih mesta, ali su neki među ovim projektima nejasni, drugi poprilično skupi a neki – teško ostvarivi“, upozorava Gajić.
Mihajlović: Infrastrukturni projekti vredni 3,7 milijardi dolara
Potpredsednica vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović najavila je da će se u sredu sastati sa visokom delegacijom američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), kao i da će plaftorma za te razgovore biti sporazum iz Vašingtona i oko 3,7 milijardi evra investicija u izgradnju autoputeva i pruga za povezivanje Beograda i Prištine. Mihajlović je rekla da će se sa DFC-om razgovarati o povezivanju sa Prištinom na ukupno četiri putna pravca u dužini od 267 kilometara.
U saopštenju Privredne komore Srbije posle zajedničke izjave predsednika komora Marka Čadeža i Berata Rukićija, izdvajaju se dva konkretna projekta: formiranje tima „za izgradnju fabrike stakla koja bi snabdevala region“, i „podrška otvaranju regionalne elektrane koja koristi litijumsku tehnologiju“.
Na našu konstataciju da to zvuči kao da su konkretne firme „došapnule“ američkoj delegaciji svoje ideje za poslovanje u regionu, Gajić odgovara da zaista ta dva projekta deluju „previše konkretno da bi se slučajno našli u zajedničkoj izjavi“.
„Najverovatnije već postoje upiti određenih kompanija koje se raspituju za mogućnosti investiranja u regionu, i to su najverovatnije američke kompanije, pošto one veoma rado koriste usluge DFC kada razmatraju da li da ‘iskorače’ u inostranstvo.
Dakle, neke kompanije su verovatno iskoristile svoje političke kontakte i to ‘ubacile’ u zajedničku izjavu.
U krajnjem, nije važan način na koji su one izrazile zainteresovanost, važno je da ovde dođu same, a ne da mi plaćamo njihov dolazak skupim subvencijama, i da dobijaju neke druge povlastice i olakšice koje bi ih izdvojile od drugih na tržištu. Ko god došao, dobrodošao“, kaže Gajić.
Kada je reč o projektu „Mini Šengen“, naš sagovornik upozorava da i dalje nije jasno šta on konkretno podrazumeva.
„Ako se radi samo o smanjenju barijera za trgovinu i usluge, to je u redu, treba smanjiti čekanje šlepera na granici, usaglasiti tehničke standarde i generalno olakšati protok ljudi, robe i usluga.
Pročitajte još:
Ukoliko se, međutim, ide na formiranje zajedničkog tržišta i ‘carinske unije’, to je daleko problematičnije, pošto bi zemlje članice trebalo da imaju zajedničku carinsku stopu. To, opet, znači da nekoliko zemalja treba da usaglasi zajedničke carinske stope, a svako ima svoje prioritete – ako Albanci hoće da zaštite paradajz, a Srbija brašno – to mora da ide na uštrb ostalih.
Takođe, Srbija i Crna Gora su najdalje odmakle u evrointegracijama i usvajanju evropskih standarda, tako da bi morali da’pričekam’ druge zemlje, ili da se ‘vratimo unazad’ na nešto što smo ranije primenjivali“, upozorava Gajić.
Posebno problematičan aspekt stvaranja zajedničkog tržišta sa carinskom unijom, prema njegovim rečima, je činjenica da bi takva zajednica morala da pregovara o novim trgovinskim sporazumima sa svim ostalim partnerima,
„To ne bi bio problem kada je reč o Evropskoj uniji, koja inače primenjuje nultu carinsku stopu na uvoz robe iz ovog regiona, ali je pitanje šta bi se desilo sa našim sporazumom sa Evroazijskom unijom a pre svih sa Ruskom federacijom, na koji računaju investitori koji su već prisutni u našoj zemlji, i imaju značajan izvoz za Rusiju.
Ne treba, takođe, zaboraviti da zemlje Zapadnog Balkana u proseku plasiraju oko 20 odsto svog izvoza međusobno, dok ka EU odlazi čak 60 odsto robe i usluga.
Dakle, dobro je smanjiti barijere i pomoći da se lakše trguje, ali ne treba zaboraviti gde su glavna izvozna tržišta zemalja regiona“, zaključuje Mihailo Gajić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
