0
Kada je reč ekonomskim kriterijumima, Srbija je na dobrom nivou pripremljenosti i ostvarila je određeni napredak u razvoju tržišne privrede, ocenila je Evropska komisija u godišnjem Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. U izveštaju se konstatuje da glavne reforme javne uprave - poput reforme sistema plata, kao i upravljanja državnim preduzećima - i dalje sporo napreduju, što produžava dugotrajnu neefikasnost, ali i da je 2023. godine došlo do određenog ubrzanja reformi upravljanja, posebno u energetskom sektoru.
Srbija bi u narednoj godini, kako ističe EK, trebalo da planira postepeno smanjenje deficita u budžetu za 2024. i na srednji rok, a u skladu sa svojim obavezama iz stend-baj aranžmana sa MMF i novim fiskalnim pravilima. Takođe, treba da nastavi sa pripremom reforme sistema plata u javnom sektoru, piše N1.
Evropska komisija ističe i značaj nastavka primene strategije koja se odnosi na vlasništvo i upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu.
Evropska komisija konstatuje da je srpska privreda, posle snažnog oporavka u 2021. od posledica pandemije kovida 19, u 2022 – značajno usporila, pod uticajem ekonomskih posledica ruske agresije na Ukrajinu, posebno u pogledu rastuće inflacije zbog poskupljenja energenata i hrane.
Inflacija potrošačkih cena je porasla 2022. i nastavila da raste početkom 2023. godine, što je dovelo do toga da centralna banka stalno pooštrava svoju politiku., konstatovala je EK.
Inflacija je započela postepeni pad u drugom kvartalu 2023.
„Nakon niske i prilično stabilne inflacije tokom sedam uzastopnih godina, i podizanja na godišnji prosek od četiri odsto u 2021, inflacija je dodatno porasla na prosečno 11,9 odsto u 2022. To je bio rezultat stalnog rasta tokom cele godine, dostigavši nivo od 15,1 odsto u novembru i decembru praćen daljim porastom na vrhunac od 16,2 odsto u martu 2023. godine (međugodišnje – prim. nov), znatno iznad gornjeg kraja ciljanog raspona tolerancije centralne banke od 3% ±1,5%“, navela je EK.
Inflacija je počela da opada u drugom kvartalu 2023. godine, na 12,5 odsto (međugodišnje) zabeleženih u julu ove godine.
„NBS je počela da postepeno povećava referentnu kamatnu stopu u aprilu 2022. podižući ga (u mesečnim koracima od 50 ili 25 baznih poena) sa jedan odsto u martu 2022. na šest odsto u aprilu 2023. Pauza pooštravanja nastupila je u maju, a potom dalje povećanje na 6,25 odsto u junu 2023“, navodi EK.
U izveštaju se konstatuje da je centralna banka, u cilju stabilizacije deviznog kursa, uprkos naizmeničnim pritiscima jačanja i slabljenja valute, nastavila da primenjuje politiku učestalih intervencija na obe strane deviznog tržišta.
U izveštaju se navodi da je napredak postignut u pogledu usvajanja novih fiskalnih pravila i reforme e-faktura.
„Ostaju strukturne slabosti u fiskalnom upravljanju, posebno u pogledu nereformisanog sistema plata i procene fiskalnog rizika, poslovnog okruženja, javne i poreske administracije, kao i načina na koji država interveniše i upravlja svojim prisustvom u privredi, posebno u vezi sa državnim preduzećima“, ukazala je EK.
Stabilnost bankarskog sektora je, navodi se – održana, a rast kreditiranja je značajno usporen.
Konstatuje se da je visoka inflacija pomogla da se poboljša budžetski bilans u 2022. godini, uprkos značajnim kapitalnim transferima državnim energetskim preduzećima i daljim „ad hok“ merama podrške „koje nisu uvek bile dobro ciljane“.
„Država zadržava snažno prisustvo u ekonomiji. Privatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u oblasti vladavine prava, posebno kada je reč o korupciji i neefikasnosti pravosuđa, kao i sprovođenju fer konkurencije“, ističe Evropska komisija, piše N1.
Srbija je umereno pripremljena i postigla je određeni napredak u suočavanju sa pritiscima tržišne konkurencije unutar EU. Struktura privrede se dalje poboljšala, a ekonomska integracija sa EU je ostala visoka.
„Međutim, kvalitet obrazovanja i obuke još uvek u potpunosti ne zadovoljavaju potrebe tržišta rada. Javne investicije su ostale na visokom nivou sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon godina nedovoljnog ulaganja. Mala i srednja preduzeća se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući neravnopravne uslove sa drugim ‘igračima na terenu’ – velikim kompanijama i stranim investitorima“, ukazala je Evropska komisija.
BONUS VIDEO: Izveštaj Evropske komisije, premalo pomaka Srbije ka EU
