Državna pomoć za korejsku firmu krenula od darovane parcele

Šta znači obezbeđenje investicije od 20 miliona evra? U ovom slučaju, to konkretno može da znači i da bi južnokorejska kompanija mogla da obezbedi svega pet miliona evra za investiciju, dok za preostalih 15 miliona evra može da računa na državnu pomoć. Bar tako se navodi u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći."Predviđena je obaveza kompanije da izvrši početno ulaganje u nova osnovna sredstva do kraja 2022. godine u iznosu ne manjem od 20 miliona evra, gde najmanje 25 odsto ulaganja mora biti finansirano iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć. Ukupan iznos ulaganja uključuje troškove koji se odnose na izgradnju i ulaganje u novu opremu, koja sa brojem zaposlenih moraju opstati u periodu od pet godina od završetka investicije", ukazuje se u Rešenju Komisije za državnu pomoć.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom postavljanja kamena temeljca u Smederevskoj Palanci je izjavio da je država ovu investiciju pomogla sa nekoliko miliona evra."Pomažemo u visini do 50 odsto investicije, ali kombinujemo dva faktora - visinu investicije i broj zaposlenih. Pomogli smo sa nekoliko miliona evra investiciju, ponosni smo na to i nastavićemo to da radimo”, rekao je Vučić.Kompanija ima obavezu da, prema ugovoru na koji se poziva Komisija, o svom trošku izgradi objekat i zaposli ljude. "Parcela se ne može prodati trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka investicionog projekta", precizira Komisija. 

Investicijom se realizuje grinfild investicija koja se odnosi na izgradnju pogona za dva vrste glavnih proizvoda. Jedan je senzorski sklop baterijskog modula, a drugi se odnosi na delove visokog napona za električno vozilo i njegovu bateriju.  Predviđa se zapošljavanje 700 ljudi, na neodređeno vreme."Od ukupnog broja budućih zaposlenih, struktura zaposlenosti po osnovu obrazovanja se sastoji u sledećem: 40 sa višim i visokim obrazovanjem, 21 sa srednjom školom i 651 sa osnovnim obrazovanjem", stoji u ugovoru.Na ovu temu osvrnula se i Nova ekonomija, čiji autori su ukazali da je ovde reč o subvencijama za investitore sa radno intenzivnim tehnologijama, niskom radnom produktivnošću, pa prema tome i niskim zaradama.Postavlja se pitanje zašto se značajne subvencije dodeljuju kompanijama koje upošljavaju ljude najnižeg obrazovnog stepena i samim tim ih plaćaju manje nego što bi to činile da je reč o visoko obrazovnom kadru, kada bi i povrat u budžet po osnovu poreza i doprinosa bio znatno veći.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram