5
Država nije iskoristila pravo preče kupovine, pa je tako firma “Vrenje”, čiji je suvlasnik poznati biznismen blizak režimu Željko Drčelić, i zvanično postala novi vlasnik Stare šećerane. To naročito čudi ako se ima u vidu da je prema zvaničnim dokumentima upravo na taj kompleks planirano širenje Beograda na vodi. Zanimljivo je i da je pomenuta Drčelićeva firma prošlu godinu završila sa profitom od 3.000 evra, a da je za Šećeranu izdvojila gotovo šest miliona.
Beogradska firma “Vrenje” proglašena je za kupca “Prve srpske fabrike fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898”, poznatije kao Stara šećerana, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Novi vlasnik ovog kompleksa je kompanija u kojoj dve trećine vlasništva ima “Pan-alko sistem” iz Beograda, čiji je vlasnik Vlado Stanišić.
Preostala trećina u rukama je “Konkord vesta” Željka Drčelića, poznatog biznismena bliskog vlasti, čije su kompanije angažovane na ključnim projektima u državi – od Sportskog centra „Radnički“ u Beogradu i Naučno-tehnološkog parka Niš preko delova Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, Kliničko-bolničkog centra Zemun, do gradnje pojedinih delova beogradskog i niškog aerodroma i rekonstrukcije Muzeja grada Beograda.
“Vrenje”, iako postoji još od 1985. godine, ima tek pet zaposlenih, a na kraju prošle godine, ostvarili su profit od 333.000 dinara, dakle oko 2.850 evra.
S druge strane, kompleks Stare šećerane kupili su za daleko više novca – oko 5,9 miliona evra, odnosno 690 miliona dinara. Za taj novac, Stanišić i Drčelić postali su vlasnici 18 nepokretnosti, koliko ih poseduje Stara šećerana, od kojih najmanja ima 37, a najveća 3.716 kvadrata. Među njima je i pozorište KPGT, koji se nalazi u prostoru pod zaštitom države, a koje je od 2021. godine gradska ustanova kulture.
PROČITAJTE JOŠ
5
33
10
Odluka države da ne iskoristi pravo preče kupovine je iznenađujuća, s obzirom na to da je upravo na ovom delu planirano proširenje Beograda na vodi.
Čak je i Vlada Srbije, neposredno pred prodaju kompleksa, donela odluku o promeni Prostornog plana za „Beograd na vodi“ kojim će se ovo naselje proširiti na dodatnih 327 hektara na području Savskog venca i Starog grada, ali i Novog Beograda i Čukarice gde se nalazi Stara šećerana.
Sa druge strane, sama firma “Vrenje” i do sada je imala pravo korišćenja na pet parcela u Radničkoj ulici i to zajedno sa “Fabrikom šećera” koju je sada kupila. Pored toga “Vrenje” na tom potezu Radničke ulice ima 12 objekata u vlasništvu i 17 sa statusom držalaca. U tom delu veliki broj objekata ima i “Pan-alko sistem”, jedan od suvlasnika “Vrenja”, ali su svi pod hipotekom.
Iako ga nije iskoristila, država je imala pravo preče kupovine, i to jer je imovina koja se našla na dobošu deo kompleksa “Fabrika šećera”, koji je od 1984. godine kulturno dobro kao i deo prostorno kulturno-istorijske celine „Topčider“, koja je opet od 1987. godine kulturno dobro od istorijskog značaja.
Ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić, koji je kritikovao “očiglednu nameru” da se ovaj kompleks proda po niskoj ceni, rekao je nedavno da je na tom prostoru nemoguće bilo šta graditi. Kako je objasnio, novi vlasnik ne može da očekuje promenu urbanističkog plana, a Šećerana mora da bude obnovljena i zaštićena.
On je tada rekao da će država tražiti partnera koji bi uložio u revitalizaciju ovog kompleksa, koja bi postala mesto za kulturu, sa pozorištima i galerijama.
Spekuliše se da bi upravo Drčelić mogao da bude taj partner, jer je njegova firma poručila projekat obnove „Stare šećerane“ od čuvenog svetskog biroa „CGI Kite“, a kako bi taj kompleks mogao da izgleda vidi se na renderima poznatog biroa koji se time pohvalio na svom sajtu.
PROČITAJTE JOŠ
9
7
12
O tome šta će biti sa Šećeranom ako padne u ruke Beograda na vodi, ranije je za Nova.rs govorio direktor pozorištqa KPGT, Ljubiša Ristić.
„Prema poslednjim informacijama koje imam je da će se nakon što bude formirana Vlada krenuti u organizaciju radne grupe i projektovanje novog kulturnog centra. Država je odlučila da finansira taj plan, a saradnja sa Beogradom na vodi može da ubrza realizaciju. Važno je da po zakonu kulturna namena ne sme da se menja“, rekao je on.
„Ko kod da je do sada imao ambicije da pravi na tom prostoru stambene bolokove ili bilo šta drugo što nema kulturnu namenu, morao je da odustane. Iz ‘Beograda na vodi’ su dolazili pre godinu dana da razgovaraju, verovatno je reč o finansiranju. Oni imaju svoje interese, postoje rubni delovi kompleksa koji mogu da koriste za njihove potrebe“, dodao je.
BONUS VIDEO Šta sme ili ne sme da radi novi vlasnik na prostoru Stare šećerane?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare