Dolar i evro su po prvi put nakon 20 godina, od 2002, izjednačeni, pa jedan evro vredi jedan dolar. Ova turbulencija na tržištu valuta naterala je mnoge da se zapitaju kako će se to odraziti na naše novčanike i budžete, kao i kako će dinar sve to da podnese? Mi smo odgovor potražili od nekadašnjeg guvernera Dejana Šoškića.
Kako je za Nova.rs objasnio dr Ljubodrag Savić, vrednost evra za 12 odsto je niža u odnosu na početak godine, a bilo je potpuno očekivano da se evro i dolar na kraju izjednače. Pre svega, već neko vreme je američka privreda jedna od najjačih, za razliku od evropske, koja se prethodnih meseci suočava sa problemima, prvenstveno zbog rata u Ukrajini. Kako je Savić objansio, u ovom slučaju, sankcije su načinile veću štetu Evropskoj uniji nego Rusiji.
Ipak, profesor Savić ističe da rat u Ukrajini nije jedini faktor koji uticao na to da dođe dok ovakve promene.
Objašnjava da se, između ostalog, u Sjedinjenim Američkim Državama referentna kamatna stopa redovno koriguje, što dovodi do povećanja kamata, dok Evropska centralna banka u tome „okleva“.
„Treba, međutim, uzeti u obzir da se međuvalutni odnos često menja i ne mora uvek da bude rezultat realnih faktora. Primera radi, Kina, kao jedna od najbrže rastućih ekonomija, je najveći kupac američkih državnih hartija od vrednosti, što znatno utiče na jačanje dolara“, objasnio je Savić.
Takođe, američki dolar i dalje je najčešće sredstvo plaćanja u međunarodnoj trgovini.
„Nakon izjednačavanja dolara i dinara u jednom trenutku može da se poveća deo javnog duga koji je iskazan u dolarima. S druge strane, ovo je dobra vest za izvoznike iz Srbije koji svoj izvoz naplaćuju u dolarima“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije dr Dejan Šoškić.
Profesor Šoškić smatra da ovaj odnos američkog dolara i evra može potrajati, ali se može i menjati, u zavisnosti od privredne i finansijske situacije, prvenstveno u Evropi.
On objašnjava da će efekti jačanja dolara na Srbiju i njene građane biti ograničeni, s obzirom na to da je najčešća valuta zaduživanja u našoj zemlji evro.
Kada je u pitanju javni dug Srbije, on u dolarima nije veliki, te iznosi desetak odsto ukupnih zaduživanja, postoji rizik od njegovog povećanja.
Naime, Šoškić smatra da slabljenje evra, u uslovima kada je kurs dinara prema evru fiksan, kao što je to slučaj od 2019. godine, može u određenoj meri da podigne nivo javnog duga u odnosu na BDP, ali samo u delu duga koji je iskazan u dolarima.
Nivo javnog duga može se povećati u onom delu duga kod kojeg se nije ugovorilo osiguranje od promene kursa dolara prema evru.
Međutim, Šoškić smatra da će jačanje dolara u odnosu na dinar biti vrsta podsticaja za sve srpske izvoznike, koji svoj izvoz naplaćuju u dolarima.
„Istovremeno, jači dolar će uticati i na to da dolarski uvozi, koji su najčešće berzanska roba, dobiju na visini dinarske protivvrednosti, što može uticati na inflaciju u zemlji“, naveo je Šoškić za Nova.rs.
BONUS VIDEO Dejan Šoškić: Kurs evra se veštački drži, biće i poskupljenja hrane
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
