Podeli
Foto: Shutterstock

Novi moratorijum na kredite, dozvoljene minuse i kreditne kartice kreće 1. avgusta. Ovaj moratorijum funkcioniše po istom principu kao i prethodni - dužnik koji ga ne želi i hoće da nastavi da otplaćuje rate mora o tome da obavesti svoju banku u roku od 10 dana, počev od 31. jula. Ostalima se pauza u otplati odobrava po automatizmu, pa dužnici tako neće plaćati obaveze koje dospevaju u periodu od 1. avgusta zaključno sa 30. septembrom 2020. godine. Isto važi i za otplatu rata koje su dospele u julu ove godine, a dužnik ih nije izmirio.

Pišu: Milica Rilak i Daniela Ilić Krasić

Banke su dužne da građanima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza – moratorijum. Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije,  smatraće se da je ponudu prihvatio, objavila je NBS.

“Obaveštenje o ponudi banaka biće objavljeno na njihovoj internet stranici, a sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma”, ističu u Narodnoj banci Srbije.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke  i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.

Obračun kamate

Za vreme moratorijuma, banka ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma.

“Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug a iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke. Ako je dužnik privredno društvo, banka može redovnu kamatu da obračunava i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma”, objašnjavaju u centralnoj banci.

“Kada je u pitanju zatezna kamata, banka je neće obračunavati na neizmireno potraživanje koje je dospelo za vreme trajanja moratorijuma. Pored navedenog, neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno neće se preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate ovih potraživanja”, navode u NBS.

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i kreditnim proizvodima, bankarskih garancija), objašnjavaju u NBS.

Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (npr. provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima i sl.

Dozvoljeni minus i kreditne kartice

Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice produžava se za period trajanja moratorijuma.

Trajni nalozi i administrativne zabrane
Foto:EPA-EFE/ARSHAD ARBAB

“Stupanjem na snagu Odluke o privremenim merama za banke (28. jula 2020. godine) banka će po svim trajnim nalozima obustaviti isplate obaveza dužnika koje su obuhvaćene moratorijumom (deaktiviraće trajne naloge), kako bi kod dužnika koji nameravaju da prihvate moratorijum, a kojima julska rata dospeva počev od tog dana – i ta rata mogla biti obuhvaćena moratorijumom”, objašnjavaju u centralnoj banci.

Kako ističe NBS, dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvog razloga za zabrinutost jer je banka dužna da, kada je korisnik u propisanom roku (do 10. avgusta 2020. godine) obavesti da odbija ponudu – obaveze dospele nakon stupanja na snagu Odluke naplati u iznosu koji bi bio naplaćen da banka nije obustavila isplate po trajnim nalozima (bez bilo kakvog dodatnog obračuna kamate), kao i da aktivira trajni nalog.

“Takođe, ako se dužnici naknadno opredele da odbiju moratorijum i nakon 10. avgusta, moći će da odustanu od moratorijuma bez bilo kakvih posledica, tj. biće u istoj situaciji kao da su banku na vreme obavestili da ne prihvataju moratorijum”, navode u NBS

Kako je bilo prošli put

Podsetimo da je Narodna banka Srbije 17. marta usvojila odluke na osnovu kojih je sproveden prvi zastoj u otplati kredita, u trajanju od 90 dana od momenta kada su klijenti obavestili svoje banke da prihvataju moratorijum.

Tada je moratorijum propisan za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije.

U toku trajanja vanrednog stanja, čak 94 odsto građana koji su kreditno zaduženi, kao i 92,9 odsto preduzeća iskoristili su mogućnost da stopiraju otplatu rata, ali to nije bilo besplatno.

Iako je otplata rata bila stopirana, klijenti su ipak u obavezi da otplate “pauzirane” rate zajedno sa kamatom.

Foto:Shutterstock

Rata u slučaju dinarskog keš kredita od 500.000 dinara, sa rokom otplate od 84 meseca, uz kamatnu stopu od 9,82 odsto godišnje, pre “pauze” iznosila je 8.320,9 dinara, da bi po isteku “prvog moratorijuma” porasla za iznos neplaćene kamate – za 310,95 dinara, a rok otplate pozajmice bio produžen za tri meseca.

Kada je reč o  stambenim kreditima tokom “prvog moratorijuma”, dat je primer za kredit u vrednosti od 50.000 evra, sa kamatnom stopom od tri odsto godišnje i rokom otplate od 240 meseci. Pre moratorijuma, rata je iznosila 284,02 evra, ali se po isteku 90 dana “pauze” uvećava na 287,84 evra, odnosno za 3,82 evra na ime kamate.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar