Da li Vučić može da pronađe novog investitora za Generalštab: Svi pričaju o Arapima

Nakon što je pre dva dana iz firme Džareda Kušnera stiglo saopštenje da se povlači iz projekta Generalštab, kako je navedeno, iz poštovanja prema narodu Srbije i Beogradu, reakcija građana, pre svega studenata i stručnjaka, koji su se u najvećoj meri borili za status ovog kulturno-istorijskog kompleksa, bila je – pobedonosna! Iako su Kušnerovo povlačenje doživeli kao prvu pobedu, sumnjaju da će režim odustati od rušenja i spekulišu da vlast već traga za novim investitorima – u arapskim zemljama.

“Očekujem da će vlast pronaći novog investitora, ali trebaće im malo vremena jer ih je odluka Kušnera očigledno iznenadila. Dosadašnji poslovi koje je naša država vodila ukazuju na to da bi novi investitori mogli da budu iz arapskih zemalja. Prosto ne znam ko bi se drugi prihvatio ovog posla sad kad je Kušner odustao. Siguran sam da naš režim nije unapred znao za povlačenje Kušnerove firme o čemu nam sve govori Vučićev bes koji je juče pokazao. To je glavni pokazatelj koliko su iznenađeni ovom odlukom”, kaže za Nova.rs istoričar Nenad Lajbenšperger.

Naime, leks specijalis o zgradi Generalštaba, koji je donet u novembru ove godine, kada je u pitanju rušenje pomenute zgrade i izgradnja novog objekta na njenom zemljištu, ne isključuje mogućnost bilo kog zainteresovanog investitora sa kojim naša država sklopi novi dogovor.

“U domenu je nagađanja ko bi mogao – ako iko – da zameni Kušnera i potpiše novi ugovor sa Vladom Srbije za projekat Generalštab. Pitanje je da li će to iko sada hteti da uradi nakon što je u javnost, zahvaljujući medijima, a ne transparentnom radu Vlade, izašla gomila potencijalnih krivičnih dela za koja deluje da su ih ova vlast i njeni funkcioneri počinili kako bi obezbedili sve pogodnosti Kušneru da počne da zida”, kaže za Nova.rs novinar BIRN-a Radmilo Marković.

Arapi su, prema rečima naših sagovornika, jedna od mogućih alternativa.

“Ako bismo gledali ko od poznatih igrača može da ‘uskoči’, možda bi trebalo gledati ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Uostalom, poznato je da je namera vlasti bila da ‘provuče’ i ovaj dil sa Kušnerom kroz firmu iz UAE, kako bi se sve podvelo pod međunarodni sporazum Srbije i UAE i tako opravdao izostanak bilo kakvog javnog nadmetanja za prostor Generalštaba”, objašnjava Marković.

Uloga Igl Hilsa u projektu Generalštab

Podsetimo, u projekat Generalštab trebalo je da bude uključena i kompanija Igl Hils, u čijem većinskom vlasništvu je i Beograd na vodi. Kako je objavio Rojters u aprilu prošle godine, uoči potpisivanja ugovora, dogovorena je saradnja Muhameda Alabara, predsednika pomenute kompanije, sa Kušnerom, kada je reč o investiciji na mestu ruševina Generalštaba.

Kada je reč o Srbiji, emiratski milijarder je rekao da „pozitivno gleda na saradnju sa Kušnerom“ i da je „veoma uzbuđen zbog više luksuznih projekata na tržištu“, ali nije precizirao šta bi to partnerstvo podrazumevalo.

Da je dogovor o ulasku Igl Hilsa bio i konačan, jasno je i kad se pogleda zvaničan sajt tog projekta koji je dobio naziv Trump Tower Belgrade. Na toj internet stranici postavljena su dva linka – jedan koji vodi na sajt Trampove organizacije i drugi na zvaničan sajt Igl Hilsa.

Međutim, iz kompanije Igl hils odbili su da komentarišu odustajanje firme Džareda Kušnera od gradnje hotela na mestu Generalštaba. Naime, investitor iz UAE i većinski vlasnik Beograda na vodi Mohamed Alabar, prethodno je u intervjuu za Insajder, u maju ove godine, naveo da veruje da je projekat na mestu Generalštaba „dobar za Srbiju“.

Na pitanje o planiranim investicijama i obavezama države Srbije, Alabar je u intervjuu rekao da je „još rano za to“, i da „misli da je ugovor potpisan samo sa Kušnerovim kompanijama“.

Inače, ugovor koji je definisao odnose države i investitora u slučaju Generalštab, koji je u međuvremenu objavio nedeljnik Radar, omogućava da strateški partner može prenese ugovor na povezano lice sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i to bez saglasnosti Srbije.

***