Nakon što se više građana javilo sa informacijom da su dobili reviziju sudske presude i nalog da u roku od 8 dana vrate novac banci bez prava na žalbu, mnogi od njih i dalje strepe od ove odluke, a "Nova" proverava postoji li pravni lek za njih ili će jednostavno biti prepušteni sebi. Stručnjaci vide Sud u Strazburu, kao moguće svetlo na kraju tunela.
Pravnik Slobodan Doklestić u izjavi za Novu kaže da je retkost da revizija neke odluke koju donese Vrhovni kasacioni sud bude konačna, I da se u najvećem broju slučaja, odluka vrati nižestepenim sudovima, ali da oni obično postupe kao u prethodnoj odluci.
“Ja nisam imao uvid u revizijiu te odluke, ali ono što znam jeste da se odluka najčešće vrati nižestepenim sudovima”, navodi Doklestić.
Kod odluka Vrhovnog kasacionog suda, građanima preostaje da upute Ustavne žalbe, ali su ti sporovi obično dugi I ne daju previše rezultata.
Pravnik Dejan Gavrilović ispred organizacije “Efektiva” podseća da je u prethodnom periodu doneto oko 1000 presuda od strane Vrhovnog kasacionog suda u korist građana, ali kao da je neko odjednom odlučio da stvar preokrene u korist banaka.
“Tek planiramo da utvrdimo o čemu se detaljno radi, a onda ćemo okupiti ljude koji su oštećeni I podnećemo grupnu tužbu protiv države. Idemo do Strazbura ako treba”, podvlači Gavrliović koji podseća da su poslanici Srpske napredne stranke pokušali da autentično tumače tri zakona koja bi bankama pomogla da lakše dobijaju sporove protiv građana, ali da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve obustavio uvidevši da se javnost pobunila I da će ta odluka uticati na njegov rejting.
Tom prilikom predsednik Srbije rekao je da razume nameru onih koji su predlagali autentično tumačenje tri zakona.
“Njihova namera nije bila da se zaštite banke već država, da se zaštitimo od samovolje advokata, jer nisu oni danas štrajkovali zbog naroda već zbog sebe”, izjavio je tada Aleksandar Vučić.
PROČITAJTE JOŠ
Problem potraživanja novca – podjednako važan kao Rio Tinto
“Ovaj problem podjednako je važan kao trenutno aktuelan društvena tema, a to je Rio Tinto. Radi se o pravnoj nesigurnosti koja se ovim pravi I reč je o presedanu koji se može koristiti I za Rio Tinto, ali I za sve drugo što bi bilo predmet sporenja”, podvlači Gavrilović.
On je saglasan sa svojim kolegom Doklestićem, ali napominje da je odluka Vrhovnog kasaciong suda u ovom slučaju konačna.
“Praksa je I da Vrhovni sud vrati nižestepenim sudovima odluku, ali I im I da detaljno uputstvo o postupanju” zaključuje Gvarilović koji I dalje vidi Strazbur kao jedinu opciju.
Kako je Nova ranije pisala decenijama su banke koje posluju u Srbiji uz visoke kamate naplaćivale svojim klijentima razne troškove obrade kredita. Tako je bilo sve dok se pre nekoliko godina na tu temu nije oglasio Vrhovni kasacioni sud (VKS), koji je izneo stav da su banke imale pravo da klijenta izlože trošku za obradu kredita, ali samo ako je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
Budući da to u praksi nije bio slučaj, broj predmeta zaduženih građana protiv banaka se konstantno umnožavao, a sudovi su, vodeći se stavom VKS, presuđivali u korist građana.
BONUS VIDEO: Gde nas vode novi kineski krediti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare