Rekordna otkupna cena malina u Srbiji dostigla je 3,70 evra za kilogram, dok pojedine sorte koštaju i 4,25 evra, a na to je uticao pad prinosa, ali i to što nema dovoljno berača.
Cena malina u otkupu ovog leta otišla je u nebesa. Hladnjačari maline plaćaju od 350 do 400 dinara po kilogramu i to odmah naruke ceo iznos. Ovo, istina, važi za malinu prve i ekstrakategorije. Rod je manji ne samo kod nas, već i u drugim zemljama, što je automatski dovelo do rasta cena.
„Tako dobru otkupnu cenu kao ove godine, malinari ne pamte. To je dvostruko više od inače dobre cene koju su postizali ranijih godina. Organska malina dostiže još veću cenu. Malinari kažu da je cena skočila jer je prinos bio mali zbog toplotnog talasa koji je pogodio Srbiju“.
Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije potvrđuje za Nova.rs da je cena dobra, ali je problem to što je prinos mali.
„Cena od 215 dinara prošle i 350 dinara ove godine jeste ista cena. To što je preko 350 dinara jeste reč o potražnji na našem srpskom i evropskom tržištu“, kaže Radović.
Zato, uprkos tome što će proizvođači dobiti i 3,5 evra po kilogramu, ukupna zarada im ni izbliza nije tako enormna. Jer, umesto 15 tona po hektaru prinos će biti znatno manji, možda i prepolovljen.
„Ove godine će najzadovoljniji biti izvoznici. Male su količine, ali će cene izvoza biti ogromne. Što se tiče nas, postoji istine u tome da smo mi nezadovoljni svake godine. Ali, mislim da je ove godine to mnogo bolje nego ranijih godina“, naglašava Radović.
I dok u Srbiji mnogi nezaposleni izbegavaju rad na poljima, sezonci koji su navikli na ovakav rad zadovoljni su. Kažu da dnevnica doseže i do čak 4.000 dinara.
„Došla sam da berem maline u sedmom mesecu trunoće. Kod kuće imam još troje dece. Mislim da ću izgurati i ovu berbu. Mogu da zaradim i stotinak hiljada. To mi znači za zimnicu“, kaže kroz osmeh beračica iz Vladičinog Hana koju smo zatekli na plantaži u Prilikama kod Ivanjice.
Poslednjih dana na području Arilja i Ivanjice ispaljeno je više od hiljadu raketa što je smanjilo štetu od grada, ali ima i sela koja su stradala, gde proizvođači nemaju šta da uberu. Prošle godine, koja ne važi za dobru u ovoj proizvodnji, rod je bio oko 90.000 tona.
Bonus video: Slatka keleraba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar