2
Najstariji građani Srbije često posežu za podizanjem gotovinskih kredita kako bi zakrpili rupe u budžetu. Međutim, penzioneri kod banaka nisu ravnopravni sa građanima koji su u radnom odnosu, pa ukoliko podignu isti iznos kredita, zbog viših kamatnih stopa koje se primenjuju za penzionerske kredite, oni banci vraćaju mnogo više novca. U poslednjih godinu dana dodatno su poskupeli zajmovi za najstarije sugrađane, pa kamate idu čak i do 23 odsto.
Penzioneri bi pre podizanja kredita trebalo dobro da se informišu koja banka i koja opcija im najviše odgovaraju. Kamate za takozvane senior kredite, razlikuju se od banke do banke i kreću se od 15 do čak 23 odsto na godišnjem nivou.
Većina banaka reklamira pogodnosti za podizanje penzionerskih kredita, ali ono što bi svi trebalo da znaju pre ulaska u ovu vrstu pozajmice je da će vratiti mnogo više novca, nego što bi za isti iznos vraćali građani koji su u radnom odnosu.
Razlog zbog koga su krediti za ovu populaciju skuplji je upravo u njihovim godinama. Većina banaka, od ovog rizika štiti se obaveznim osiguranjem kredita. Ta stavka zvanično ne postoji u ugovoru koji penzioneri sklapaju sa bankom, već je trošak osiguranja uračunat u kamatu.
Kolike su kamate za penzionere?
Kamate se razlikuju od banke do banke, ali prilikom izbora treba biti obazriv. U gotovo svim bankama kamata se uvećava za skoro jedan odsto, ukoliko penzioneri nemaju račun u njoj.
U jednoj od banaka koje posluju na srpskom tržištu, kamata je čak 23 odsto, za klijente koji bi da podignu kredit, a da istovremeno nastave da primaju penziju u drugoj banci.
Procenti koje smo naveli odnose se na efektivnu kamatnu stopu (EKS) koja je zapravo najbitnija za izvođenje računice koliko će građani koji pozajmljuju novac od banaka na kraju ukupno vratiti. U obradi kredita, EKS uključuje sve troškove koje klijent ima do momenta realizacije kredita.
2
2
2
U reklamama banaka najčešće se kao dominantna cifra kamate navodi NKS (nominalna kamatna stopa), koja je znatno niža, pa zbog toga i primamljivija za donošenje odluke o podizanju kredita, dok je EKS, po nepisanom pravilu, ispisan sitnim slovima.
Zbog toga je naš savet penzionerima da prilikom odabira banke, uvek gledaju kolika je EKS kamatna stopa i da ukoliko je moguće, izaberu banku kod koje imaju otvoren račun, ili “prenesu” penziju u drugu banku, ako im nudi povoljnije uslove.
Uslovi za podizanje penzionerskih kredita
U bankama su manje više isti uslovi za podizanje penzionerskih kredita. Minimum je, da je osoba u penziji bar jedan mesec, a mogu da se zaduže građani koji imaju između 55 i 79 godina.
Maksimalni iznosi za pozajmicu razlikuju se od banke do banke i kreću se od 1.200.000 dinara do 2,4 miliona, a gornja granica za period otplate je 71 mesec, odnosno nešto malo manje od šest godina, tačnije 5 godina i 11 meseci.
Banke imaju i ograničenja kada su u pitanju godine u trenutku otplate kredita, pa kada na red dođe isplata poslednje rate, penzioneri ne smeju da imaju više od 80 godina. Pojedine banke su rigoroznije po tom pitanju, pa su godine ograničile na 75.
Koliko vraćaju zaposleni, koliko penzioneri
U jednoj banci na onlajn kalkulatoru kredita uporedili smo iznose kredita za penzionere i kredita za zaposlene građane.
Za pozajmicu od 300.000 dinara i rokom otplate na dve godine, penzionerima je mesečna rata kredita 14.970 dinara, a za 24 meseca banci ukupno moraju da vrate 365.280 dinara, što znači da na kamatu odlazi više od 65.000 dinara.
Kada su u pitanju zaposleni, oni će banci sa uračunatom kamatom vratiti 343.250, odnosno čak 22.030 dinara manje nego penzioneri.
Na primeru od 500.000 dinara i rokom otplate od četiri godine (48 meseci), penzioneri bi zbog većih kamatnih stopa svoj kredit vratili u ukupnom iznosu od 714.373 dinara.
Za istu pozajmicu, zaposleni bi za četiri godine banci vratili 684.552 dinara, što je skoro 30.000 manje nego što moraju da vrate penzioneri.
Penzije manje od plata, a krediti skuplji
U pojedinim bankama, 20.000 dinara je najniža penzija koja je potrebna da bi najstariji građani konkurisali za kredit. To automatski znači da svi oni koji imaju manje od toga, ne mogu da podignu kredit.
Ovde su najugroženiji korisnici poljoprivredne penzije, koja je u oktobru prošle godine u proseku iznosila oko 16.000 dinara.
Prema zvaničnim podacima PIO fonda, penziju prima nešto više od 1,65 miliona građana, a prosečna penzija za novembar 2023. iznosila je 39.861, dok je s druge strane, prema poslednjim podacima, prosečna plata u Srbiji 86.738 dinara.
BONUS VIDEO: Nadežda Satarić „Žene još kasnije u penziju iako su majke i domaćiće i zaposlene“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
