1
Srbija ulazi u turbulentan predizborni period, dešava se i u sukob u Ukrajini - nismo izolovano ostrvo, pa sve to može uticati i dovesti do poremećaja u Srbiji. Zato smo od nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije i aktuelnog profesora na Ekonomskom fakultetu Dejana Šoškića zatražili analizu o tome kako će se to odraziti na naše tržište i živote - šta će se desiti sa kursom dinara, snabdevenošću tržišta i cenama.
Tekst i analizu profesora Šoškića prenosimo vam u celosti:
Fiksiranje kursa je stvar odluke tj. izbora svake zemlje. To nije nikakav uspeh, kako se kod nas to često pogrešno predstavlja, već tehnička odluka i opredeljenje kakvu monetarnu politiku zemlja želi da sprovodi. Kada se kurs fiksira, potrebno je da to bude posledica ozbiljne stručne analize, da se učini legalno, tj. u skladu sa nacionalnim propisima, i da se onda usklade druge ekonomske politike sa tom odlukom. U našoj zemlji prešlo se na fiksiranje kursa pre nekoliko godina, bez prethodne adekvatne stručne analize, bez prethodnog usaglašavanja naših propisa u vezi toga i bez usaglašavanja te odluke sa drugim ekonomskim politikama zemlje. Takvo fiksiranje kursa (prema Evru) veoma je olakšano činjenicom da se Evro „štampa“ u ogromnim količinama poslednjih sedam godina (najčešće 60 do 80 milijardi svakog meseca) i to je kreiralo situaciju za sve druge valute koje se toliko ne „štampaju“ da je važno ne dopustiti da domaća valuta dobije na vrednosti prema Evru, jer to onda obara konkurentnost nacionalne ekonomije i izvoz zemlje.
Nažalost, mi smo i to dozvolili, tj. dinar je ojačao prema evru sa nivoa od preko 124 na nivo od oko 117,5. I to se onda odražava i na praktične probleme, kao što je ogroman i često neopravdan uvoz poljoprivrednih i drugih proizvoda koji praktično guše domaću proizvodnju ali i može dovesti do povlačenja nekih stranih investitora (Geox i sl.) ili nedolazak drugih izvozno orijentisanih stranih investitora koji su inače najpoželjniji. Evropska centralna banka polako menja svoju politiku ali će još neko vreme izuzetno velike raspoložive količine evra omogućavati relativno lako održavanje stabilnosti kursa prema Evru i mislim da se ništa bitno neće promeniti posle 3. aprila. Međutim, konflikt u Ukrajini može da izazove drastičan rast cene energenata i moguće bitno povlačenje kapitala iz Istočne Evrope.
A to onda može da kreira veliku prenapregnutost i veće deficite u našem trgovinskom bilansu uz istovremeno moguće povlačenje kapitala. Uz postojeći hronični deficit tekućeg dela platnog bilansa koji ima naša zemlja (i koji se ne smanjuje poslednjih godina jer naša konkurentnost ne raste pre svega zbog neusklađeosti ekonomskih politika koje se sprovode u zemlji), to onda može postati ozbiljan izazov i za održivost fiksnog deviznog kursa. Ogromna predizborna budžetska davanja i zamrzavanje cena, izazvaće probleme sa inflacijom u narednom periodu.
Ako naša inflacija ostane viša od inflacije u Eurozoni, fiksni kurs bez adekvatnog rasta produktivnosti samo će dodatno oboriti izvoz, tj. konkurentnost domaće privrede. Međutim, devizne rezerve zemlje su dovoljne da se jedno vreme i u takvim okolnostima može braniti kurs, ali se onda otvara pitanje održivosti takve politike na duži rok.
Bonus video: Dejan Šoškić – Zlato je prirodni izbor, dolar i evro se štampaju u velikoj meri
Pratite nas i na društvenim mrežama:
