Tenderi mogu da se nameštaju od prve faze planiranja. Tada može da se planira nabavka nečega što je potpuno nepotrebno ili može da se planira u većem obimu nego što je realno potrebno, pa se vrednost nabavke automatski precenjuje i uključuju se ponuđači koji su za tako nešto podešeni. Najbolji način nameštanja javnih nabavki koji i danas važi je zapravo - podešavanje tehničke specifikacije, kaže za N1 advokat Rade Đurić, koji je godinama radio za organizaciju Transparentnost Srbija upravo istražujući ovu oblast.
Podešavanje tehničke specifikacije je, objašnjava, preciziranje potreba naručilaca tako da budu podešene subjektivno, čime se automatski umanjuje konkurencija i sprečavaju neka druga zainteresovana lica da se jave.
„Na taj način naručilac precizno, subjektivno određuje ono što mu treba, ne vodeći računa o svojim realnim potrebama. Može da koristi određene specifične standarde koji ne znače to što bi trebalo da znače ili ne koriste u onoj meri u kojoj bi realno koristili ako govorimo o objektivnim potrebama samog naručioca“, navodi Rade Đurić.
Najčešće se, kaže, ide na najnižu ponuđenu cenu, jer su svi ostali uslovi obezbedjeni.
„Često smo viđali da naručilac iznenada izmeni plan javnih nabavki i već narednog dana pokrene postupak i umanji mogućnost da se konkurencija pripremi i podnese ponudu“, navodi Đurić.
Postoji, kaže, i drugi način.
„Nekada se to zvalo ‘dodatni uslovi’, danas su to ‘kriterijumi za izbor privrednih subjekata’. To su uslovi koji se zahtevaju i trebalo bi da služe da naručilac u što većoj meri obezbedi i osigura izvršenje ugovora. Međutim, veoma često se ti uslovi postavljaju tako da bi se eliminisala nepoželjna konkurencija i da se neprimetno favorizuju jedni u odnosu na druge ponuđače. Ovde posebno ističem stručne reference za određene poslove gde realno nije potrebno da se imaju u toj meri“, objašnjava Rade Đurić.
On ukazuje i na značaj upotrebe kriterijuma za dodelu ugovora – nekada je to bio, navodi – kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, danas – troškovna efikasnost i odnos cene i kvaliteta.
Podešavanje kriterijuma
„Oni su često podešeni da odgovaraju onome ko nudi neku određenu dodatnu vrednost, nešto što nema efekat na izvršenje posla“, navodi sagovornik N1.
Na pitanje da li se cene „pumpaju“, a poslovi preplaćuju, Đurić odgovara: „Naravno, veoma često“.
#related-news_0
To se, naglašava, posebno dešava u situacijama gde postoji jedna ponuda, kada je razlika između procenjene i ugovorene vrednosti manja od jednog procenta, uz pretpostavku da je cena bila skrivena. To, kaže, automatski odvraća konkurenciju.
„Neverovatno je da je neki ponuđač mogao da odgovori i ponudi cenu do jedan odsto različitu od procenjene, ako je cena prethodno bila skrivena“, ukazuje advokat.
Govoreći o količini novca koji se odliva nameštanjem tendera Rade Đurić navodi da je reč o procenama.
„S obzirom na učestala nameštanja, nedostatak konkretnih pokazatelja koji mogu ukazati da je neko zaista kriv zbog nameštanja nabavke, moja procena je da je reč o 15 do 30 odsto sredstava koja odlaze kroz takozvane nameštene javne nabavke“, zaključuje Đurić i dodaje da se ne može sa sigurnošću baratati podacima kada nedostaju dokazi i osude.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: