A da spustite marže na korupciju, predsedniče?

U svom nedeljnom obraćanju građanima, Aleksandar Vučić objavio je paket ekonomskih mera koje bi, kako je naveo, trebalo da olakšaju život građanima, a pre svega najsiromašnijem delu stanovništva. Najavljeno je značajno sniženje cena za oko 3.000 proizvoda iz 23 grupe, a ograničenje marži na njih iznosiće maksimalnih 20 odsto. I dok se građani pripremaju za "bolji život", korupcija nastavlja da cveta kroz niz kapitalnih državnih projekata.

Autoputevi, pruge, stadioni, stanice, što železničke, što autobuske, godinama unazad predstavljaju paravane za gradnju i ugradnju. I tu marže ne padaju, naprotiv, one rastu.

Od prošle nedelje reč "marža" postala je jedna od najčešće korišćenih u javnosti.

Za one koji ne znaju o čemu je reč, u pitanju je razlika između nabavne i prodajne cene proizvoda ili usluge, izražena u apsolutnom iznosu ili procentima. Marža pokazuje koliko je od prodajne cene zapravo zarada (kad se odbiju troškovi) i koristi se kao osnovni pokazatelj profitabilnosti u trgovini i poslovanju. U prevodu: to je ono što ti ostane kad nešto kupiš jeftinije, pa prodaš skuplje.

Na primer, kad neko kupi majicu za 1.000 dinara, pa je proda za 1.500. Tih 500 dinara razlike je marža. U srpskim uslovima, to izgleda ovako: auto-put od Beograda do Zrenjanina, najavljen 2020. godine, inicijalno je trebalo da košta 600 miliona evra. Ta cena je za četiri godine porasla na čak 1,6 milijardi evra. Razlika završava u džepovima investitora i političara koji su ih angažovali.

Za zemlju u kojoj svaki peti stanovnik živi u riziku od siromaštva, spuštanje cena osnovnih životnih namirnica, koje su neretko skuplje ili u najboljem slučaju jednako koštaju kao u zemljama Evropske unije (čiji građani su platežno daleko moćniji), može biti deo rešenja dela problema.

Ipak, sve mere su uzaludne ako vrh vlasti zadržava visoke marže na korupciju i na taj način izvlači milijarde evra.

"Vi i kad smanjite marže za 20 odsto na proizvod poput pirinča i pomnožite to sa dva miliona onih koji bi ga kupili, vi ni tad nećete doći ni do dva centimetra krađe novca sa autoputa koji je uzeo neki poslušnik Aleksandra Vučića", objašnjava u razgovoru za "Novu" profesorka Ekonomskog fakulteta, Danica Popović.

I zaista, praksa koja je postala ustaljena od dolaska Srpske napredne stranke na vlast svedoči naglom rastu inicijalnih cena projekata.

Tako je Moravski koridor najpre ugovoren na oko 900 miliona evra, da bi potom cena počela naglo da raste.

"On je do sada koštao više od milijardu i sedamsto miliona, a procene su da će dok bude gotov koštati bar dva i po puta više nego što bi trebalo. Oni su obećavali da će Nacionalni stadion koštati oko 250 miliona evra, a sad su procene da će koštati, kad bude završen, barem 900 miliona", objašnjava urednik u Radaru Milan Ćulibrk.

Šta nam donosi spuštanje "marže" na korupciju

Koliko korupcija "prožima svaku poru našeg društva" potvrđuje i primer koji navodi naš sagovornik, a odnosi se na to koliko bi novca bilo moguće uštedeti kad bi se "marže na korupciju" ograničile.

"Ukoliko bi se marža na korupciju ograničila na 10 odsto i ukoliko se ima u vidu da država godišnje investira negde oko 6 milijardi evra javnog novca u velike kapitalne projekte, to bi bila ušteda od 600 miliona evra. Nema šanse da smanjenjem marži na 3.000 proizvoda građani uštede 600 miliona evra. Dakle, država je mogla na mnogo jednostavniji način da obezbedi taj novac i da ga vrati, a da se ne bakće sa maržama", smatra naš sagovornik.

Pored pomenutih Nacionalnog stadiona, autoputa Beograd–Zrenjanin i Moravskog koridora, kojima cena iz dana u dan raste, tu je i Fruškogorski koridor koji beleži "skromno" povećanje od oko 30 miliona. Na sve to se nadovezuje i slučaj rekonstrukcije železničke pruge od Novog Sada do državne granice, uključujući stanicu u Novom Sadu (gde je 1. novembra 2024. pala nadstrešnica i ubila 16 ljudi), koja je koštala najmanje 1,25 milijardi dolara. Srbija je iz sredstava EU tu istu prugu mogla da plati za četiri puta manje novca, ali je izabrala partnerstvo sa Kinezima.

Podsetimo, Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjiči bivše ministre Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, kao i nekoliko saradnika, da su prilikom rekonstrukcije pruge Novi Sad–Subotica–Kelebija, uz železničku stanicu u Novom Sadu, oštetili budžet za više od 115 miliona dolara manipulisanjem aneksima i tabelama cena ugovornih radova. Istraga pokazuje da je kineskom konsorcijumu CRIC-CCCC omogućeno da fakturiše radove vredne preko 1,2 milijarde dolara, dok su dodatni radovi u iznosu od oko 64 miliona dolara ostali neobjavljeni ili su naknadno naplaćeni. Kao rezultat, izvođač je ostvario korist od najmanje 18 miliona dolara, dok je država oštećena za više od 115 miliona.

"Srpska napredna stranka je došla na vlast na obećanju da će na javnim nabavkama uštedeti oko 800 miliona evra. Ne da nisu uštedeli, nego bar još toliko odlazi kroz sive tokove, ugovaranjem poslova sa direktnom pogodbom samo sa privilegovanim i odabranim firmama, bez tendera i slično", opisuje Ćulibrk.

On podseća da je šef naprednjaka Aleksandar Vučić upravo na priči "kako se bori protiv korupcije" i stekao popularnost.

"To je počelo sa hapšenjem biznismena Miroslava Miškovića. Međutim, zaboravlja se da smo to hapšenje platili, kao poreski obveznici, do sada 35 miliona evra i da je u toku još jedan sudski postupak, da ćemo verovatno i taj izgubiti. Mi ćemo morati da platimo tu popularnost. Danas oni pokušavaju da ostanu na vlasti kako bi se i u narednom periodu još neki projekti završili koji ne podrazumevaju samo gradnju, već i ugradnju", podcrtava Ćulibrk.

I upravo pomenuti primeri, smatra s druge strane profesorka Danica Popović, dokazuju da građani Srbije ne mogu da očekuju bolji život posle odluke o smanjenju marži.

"Jedini garant boljeg života u Srbiji danas je članska karta SNS. Ako izađete na kontramitinge i nosite njegove slike, onda možete da računate na neki dinar, sendvič, a kasnije, ako budete uporni, možete dobiti i neku vilu na Dedinju ili Beogradu na vodi. Tako se živi u ovoj zemlji“, smatra ona.

Popović naglašava da bolji život čoveka podrazumeva da slobodno odlučuje o svemu, pa i o tome šta će da kupi, a šta ne.

"Svako ko se ikada bavio trgovinom odmah zna šta je rešenje u ovoj situaciji. Ako radnja ima oko 40.000 proizvoda, a vi stavite marže na deo njih, trgovac će da vas posluša, ali će da poskupi ostatak proizvoda koji ranije nisu. Biće sve isto, svi će sve isto plaćati, a ova igranka će se beležiti kao Vučićev privredni uspeh, a to zaista nema nikakve veze sa činjenicama ili mudrošću predsednika države", zaključuje naša sagovornica.